Tvrdoća vode

Tvrdoća vode je uzrokovana prisustvom rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma (nekada i gvožđa). Najveća je koncentracija kalcijuma, zbog njegove zastupljenosti u Zemljinoj kori u obliku minerala kalcit, dolomit, itd. Najočigledniji prikaz tvrdoće vode je taloženje sapuna u tvrdoj vodi.

Prolazna (privremena) tvrdoća potiče od kalcijuma i hidrogenkarbonata i uklanja se kuvanjem:^[1]

Ca²⁺ + 2HCO₃^- → CaCO₃ (s) + CO₂ (g) + H₂O

Stalna tvrdoća se odnosi na sulfate i hloride kalcijuma i magnezijuma.Tvrdoća vode se određuje titracijom sa EDTA (etilendiamin-tetraacetatna kiselina) uz indikator (eriohrom crno T). Izražava se u mg CaCO₃/dm³ ili u stepenima, npr. °dH (nem. Deutsche Härte):^[2]

Opsezi tvrdoće mogu da variraju. Tako je na primer Donji Dom Nemačkog Parlamenta objavio 29. 11. 2006. godine Zakon o kompatibilnosti sredstava za pranje i čišćenje s okolinom (nem. Gesetz über der Umweltverträglichkeit von Wasch- und Reinigungsmitteln) u kome se pod paragrafom 9 u Informaciji o područjima tvrdoće vode (nem. Angabe der Wasserhärtebereiche) navode sledeći opsezi tvrdoće:

• meko - manje od 1,5 mmol CaCO₃ / l
• srednje - 1,5 - 2,5 mmol CaCO₃ / l
• tvrdo - veće od 2,5 mmol CaCO₃ / l

Dakle, od 10. 02. 2007. godine kad je na snagu stupio pomenuti zakon, njemački stepeni tvrdoće (°dH) su zamijenjeni s mmol CaCO3 / l, koji važe u celoj Evropskoj uniji.

Stara podjela područja tvrdoće bila je sljedeća:

Komentar:

• Područje tvrdoće meko manje od 1,5 mmol CaCO₃ / l odgovara < 8,4 °dH
• Područje tvrdoće srednje 1,5 - 2,5 mmol CaCO₃ / l odgovara 8,4-14 °dH
• Područje tvrdoće tvrdo veće od 2,5 mmol CaCO₃ / l odgovara > 14 °dH