Miacis
Miacis (Мијакис — „мали шиљак”) је изумрли род плаценталних сисара из кладуса Carnivoraformes, који је у периоду од раног до средњег еоцена настањивао подручје Сјеверне Америке.[3][4][5]
Miacis Временски распон: еоцен рани до средњи | |
---|---|
![]() | |
лобања врсте Miacis parvivorus | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Кладус: | Pan-Carnivora |
Кладус: | Carnivoramorpha |
Кладус: | Carnivoraformes |
Род: | †Miacis Cope, 1872 |
Типска врста | |
†Miacis parvivorus Cope, 1872 | |
Врсте | |
| |
Синоними | |
Етимологија назива
Род: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
---|---|---|
Miacis | мали шиљак[6] |
Врста: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
---|---|---|
M. parvivorous | мали прождрљиви Мијакис |
Опис
Врста Miacis parvivorus је у просјеку достизала дужину око 30 cm. Ова врста је у поређењу са представницима реда звијери посједовала неке примитивне карактеристике, као што су ниска лобања са 44 зуба у вилицама (гдје су неки зуби били краћи од други зуба), дуго и витко тијело са дугим репом, и кратким ногама са по пет прстију на својим стопалима. Зубна формула код ове врсте је 3.1.4.33.1.4.3.[7] Оштре канџе код ове врсте су се могле увлачити. Зглобови и кости удова ове врсте су били савитљиви, снажни и покретни, и омогућавали су јој да се пење по дрвећу. Са својим дугим репом се служила као кормилом приликом скакања са гране на грану. Предњи удови код ове врсте су били краћи од задњи удова, а кукови су сличили по својој грађи и облику на кукове представника породице пси. Ова врста је имала бинокуларни вид, но он није био тако добар као код представника реда звијери. Однос величине мозга напрема димензијама тијела код врсте Miacis parvivorus је био већи у поређењу са представницима редова Hyaenodonta и Oxyaenodonta, но у поређењу са представницима реда звијери је мањи.
Понашање и палеоекологија
Врста Miacis parvivorus је била окретни, ноћни сисар сваштојед прилагођен пењању по дрвећу, који је у прошлости Сјеверне Америке настањивао кишне шуме. Овдје је ова врста вребала и ловила свој плијен користећи се својим осјећајем њуха и слуха. Ова врста се највјероватније хранила са глодарима, малим птицама и гмизавцима, и другим малим животињама, али се такође хранила и са јајима и воћем.[8]
Систематика
Историја класификације
Откако је 1872. године амерички палеонтолог Едвард Дринкер Коуп први описао род Miacis, овај род је био кориштен као "канта за смеће" гдје су различите врсте изумрли сисара биле уврштаване. Касније, те врсте сисара су препознате као засебне врсте унутар кладуса Carnivoraformes и уврштене су засебне родове,[9] а неке су чак препознате и као изумрли представници реда Carnivora.[10] Данас, само врста Miacis parvivorus чини овај род. Сам род Miacis је у прошлости био уврштаван као типски род изумрле породице Miacidae, а касније је препознат као представник кладуса Carnivoraformes.
Класификација
Врста: | Распрострањеност фосила и локација: | Временски распон: |
---|---|---|
†M. parvivorus (Cope, 1872)[11] | ![]() | 52,40 до 47,0 мил. год. |
Филогенија
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Miacis.[15][16][17][18]
Carnivoramorpha |
| †Gracilocyon/Oodectes група †Vulpavus група | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Carnivora [sensu lato]) |
Временска распрострањенст рода Miacis унутар кладуса Carnivoraformes
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/timeline/qtb50924h3036uudaoo7l4q0hlzrr61.png)