МДМА
МДМА, генеричко име метилендиоксиметамфетамин, познат и као екстази, у жаргону „ексер“, је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је слично допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује od 3 do 5h.
IUPAC име | |
---|---|
(RS)-1-(1,3-бензодиоксол-5-ил)-N-метилпропан-2-амин | |
Клинички подаци | |
Drugs.com | унос |
Опојна дрога | Физичка: не[1] Психолошка: умерена |
Одговорност за зависност | Умерена[2] |
Начин примене | орално[3] ređe: инсуфлационо,[3] инхалационо,[3] инјекционо,[3][4] ректално |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Метаболизам | Јетра, CYP450 екстензино учествује, укључујући CYP2D6 |
Метаболити | МДА, ХММА, ХМА, ДХА, МДП2П, МДОХ[5] |
Почетак дејства | 30–45 min (орално)[6] |
Полувреме елиминације | (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h[7] (S)-MDMA: 3.6 ± 0.9 h[7] |
Дужина акције | 4–6 h[6] |
Излучивање | Бубрег |
Идентификатори | |
CAS број | 42542-10-9 [] |
ATC код | none |
PubChem | CID 1615 |
IUPHAR/BPS | 4574 |
DrugBank | DB01454 |
ChemSpider | 1556 |
UNII | KE1SEN21RM |
KEGG | C07577 |
ChEBI | CHEBI:1391 |
ChEMBL | CHEMBL43048 |
Синоними | 3,4-МДМА, ecstasy (E, X, XTC), molly, mandy[8][9] |
PDB ligand ID | B41 (PDBe, RCSB PDB) |
Хемијски подаци | |
Формула | C11H15NO2 |
Моларна маса | 193,25 g·mol−1 |
Хиралност | Рацемска смеша |
| |
| |
Физички подаци | |
Тачка кључања | 105 °C (221 °F) на 0.4 mmHg (експериментално) |
Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.
Популарност
Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом.[10] Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.
Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.[11][12]
Штетне последице
Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже жен-шен, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.[13][14][15]
Ментални поремећаји
По свом саставу „екстази“ је сличан амфетамину и мескалину[16], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне „креације“. Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.
На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су индивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама.Међу психичким симптомима доминирају:
- страх, депресивност[17][18][19]
- слусне и видне халуцинације[20]
- токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксикације предиспониране да оболе од неке душевне болести
Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију).[13]
Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристични по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.
Поремећаји раста
Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.[20]
Смртни исходи такође су зле последице интоксикације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарицима.
Акутне интоксикације од страха до психичког слома
- Акутна интоксикација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се соматским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне[21][22].
- Пролонгирана интоксикација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.
Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације.Акутна интоксикација малом дозом супстанце (50 - 150 mg) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха.Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.
- Акутна интоксикација средње великим дозама (250 - 300 mg) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.
Визуелне „искривљености“ манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су „хај“. Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.
- Акутна интоксикација великим дозама (300 - 400 mg) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.
Доминирају следећи симптоми :
- анксиозност која често прераста у панику (праћену убрзаним срчаним ритмом )
- психотична реакција
- параноидност и
- агресивност.
Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве „слога“ или можданих крвављења (хеморагија).Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...
Пролонгиране интоксикације губитак менталне бистрине
Пролонгиране интоксикације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености. Могу се издвојити следећи симптоми:
- промене расположења
- емоционалну нестабилност
- анксиозност
- депресивност и
- теже менталне поремећаје типа психоза, које су праћене параноидношћу и насилничким понашањем.
Пролонгирана интоксикација малим дозама праћења је блажом психопатијом:
- губитак менталне бистрине и прибраности
- ментална конфузија
- нерасположење
- губитак мотивације
- дезоријентација заборавност и
- оштећење памћења.
Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.
Референце
Литература
- Freye, Enno (2009). „Pharmacological Effects of MDMA in Man”. Pharmacology and Abuse of Cocaine, Amphetamines, Ecstasy and Related Designer Drugs. Springer Netherlands. стр. 151—160. ISBN 978-90-481-2448-0. Приступљено 18. 6. 2015.
- Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 375. ISBN 9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.”</ref>
| elimination_half-life = (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h<ref name="Toxnet MDMA">„3,4-Methylenedioxymethamphetamine”. Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine. 28. 8. 2008. Приступљено 22. 11. 2014.
- Palmer, Robert B. (2012). Medical toxicology of drug abuse : synthesized chemicals and psychoactive plants. Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. стр. 139. ISBN 9780471727606.
- Holland, Julie (2001). Ecstasy: The Complete Guide: A Comprehensive Look at the Risks and Benefits of MDMA. Inner Traditions / Bear & Co. ISBN 978-0-89281-857-0.
- Beck, Jerome; Rosenbaum, Marsha (1994). Pursuit of Ecstasy: The MDMA Experience. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-1817-8.
- Iversen, Leslie (2008). Speed, Ecstasy, Ritalin: The Science of Amphetamines. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-853090-9.
- David Pearce – "Utopian Pharmacology: Mental Health in the Third Millenium: MDMA and Beyond" (2008).
- Earth Erowid – "Do Antioxidants Protect Against MDMA Hangover, Tolerance, and Neurotoxicity?" Erowid Extracts (2001).
- Marsha Rosenbaum, Rick Doblin – "Why MDMA Should Not Have Been Made Illegal Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2011)" SAGE Publications (1991).
- Nature News – "Ecstasy Could Augment the Benefits of Psychotherapy" (2008).
- Nature News – "Party drug could ease trauma long term" (2010).
- Reuters Health – "Ecstasy May Help PTSD Victims Get Better" (2009).
- The Economist – "Agony and Ecstasy: Ecstasy May Be Good For Those Who Can’t Get Over Something Truly Horrible" (2008).
- New Scientist – "Ecstasy's Long-Term Effects Revealed" (2009).
- Matt Palmquist Miller-McCune – "The Ecstasy and the Agony" (August 2009).
- Advisory Council on the Misuse of Drugs (ACMD) – "MDMA (Ecstasy): A Review of its Harms and Classification Under the Misuse of Drugs Act 1971" UK Home Office (2009).
- National Institute on Drug Abuse (NIDA) - InfoFacts – "MDMA (Ecstasy) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2010)" (August 2008).
Спољашње везе
- Lečenje zavisnosti od ekstazi Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2019)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |