Mala bela čaplja

Mala bela čaplja ima sve tipične odlike čaplji: dug kljun, vrat i noge. U letu vrat drži povijen, a noge opružene. Boja i odraslih i mladih ptica je sasvim bela, dok je kljun crn, mada postoje i tamniji primerci sa plavkasto-sivim perjem.^[2] Koren kljuna i stopala su žućkasti. Mužjak u bračnom perju ima na zatiljku dva duga ukrasna pera. Odrasle jedinke su duge 55–65 cm sa rasponom krila 88–106 cm, a teške su oko 500 grama.

Ova ptica je rasprostranjena u južnoj Evropi, južnoj Africi, Maloj, Srednjoj i Istočnoj Aziji, pa preko arhipelaga sve do Australije. Evropski deo populacije živi na Pirinejskom i Apeninskom Poluostrvu, srednjoj Evropi.

Mala bela čaplja stiže krajem marta, odnosno početkom aprila, a napušta nas u septembru. Zimuje na obalama Sredozemnog mora. Gnezdo gradi po drveću i žbunju i to u kolonijama sa drugim vrstama čaplji. Ukoliko je brojnost veća, gnezdi se i sama, ali uvek u koloniji. Jaja najčešće polaže u maju. Ima ih 4-5 i zelenkasto-plavkastih su nijansi. Oba roditelja leže na jajima oko 25 dana. Posle trideset dana od izleganja, mladi napuštaju gnezdo.

Zavisno od podele, dve ili tri podvrste male bele čaplje su danas prihvaćene:^[3]

• E. g. garzetta – (Linnaeus, 1766): Evropa, Afrika i većina Azije, bez jugoistočne
• E. g. nigripes – (Temminck, 1840): Istočna Indonezija do Nove Gvineje
• E. g. immaculata – Australija i Novi Zeland; često se poistovećuje sa E. g. nigripes

• 
  E. garzetta u letu, Kolkata, Indija
• 
  Jaje male bele čaplje
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Мала бела чапља снимљена на кеју у Земуну
• 
• 
  Мала бела чапља лови