Lentinus brumalis

• Клобук - ширине 2 – 8 цм, тамносмеђе, жутосмеђе или црвенкасто смеђе боје. Код младих примерака је конвексан и глатке, сомотасте површине, са старењем постаје раширен и маљав, по сувом времену чехав. Руб је подвијен, гладак, правилан и валовит.

• Хименофор - цеваст, цевчице дужине 2 – 4 мм, крембеле или окер боје, по негде се благо спуштају низ дршку. Поре су широке, округласте, дугуљасто округле или угласте.
• Дршка - висине од 2 - 7 x 0,8 цм, ваљкастог облика, централно постављена, ређе ексцентрична, тврда. потпуно глатка, благо љуспаста, увек светлија од шешира, не постаје црна.

• Месо - изразито жилаво, еластично, беличасто, гљивљи мирис, укус благ, по мало киселкаст или без посебног мириса и укуса.

• Микроскопија - споре 6 – 7 x 2 – 2,5 µм, елиптичне, издужене, мало завијене, глатке, хијалине, са уљаним капљицама. Базидије батинасте, с четири стеригме и базалним кореном. Отисак спора бео. Хифе повезане стезним везама (clamp connection). Хифални систем димитски (dimitic).^[1]

Зимска рупичавка распрострањена је на свим континетима, посебно у Северној Америци.^[1]

Расте појединачно или у мањим групама, углавном зими, али и на јесен и пролеће (по хладном времену) на мртвим гранама и поваљеним деблима листопадног дрвећа, посебно на брези. ^[1]

Зимска рупичавка нема кулинарску вредност. Није јестива.^[2][3]