Kruzonov sindrom

Kruzonov sindrom je prvi puta opisan 1912. godine kao jedna od kraniofacijalnih dizostoza (kraniofacijalna — se odnosi na lobanju i lice, a disostoza — se odnosi na malformaciju kostiju), uzrokovana preranim sraštavanjem dva ili više šava (sutura) lobanje.^[5]

Kako je sindrom prvi opisao francuski lekar Oktav Kruzon (Octave Crouzon), medicinski eponim (фр. Syndrome de Crouzon) je po njemu i dobio ime.^[6][7]

Bolest je najčešća faciokraniosinostoza sa incidencijom od 1:25.000 živorođene dece koja se odlikuje anomalijama kranijuma (brahicefalija, skafocefalija, trigonocefalija, trifilocefalija) koje su uvek udružene sa anomalijama lica.^[8]

Zapažena je povećana prosečna starost očeva pri začeću.^[9]

Epileptički ataci javljaju se u 12% slučajeva, a kognitivni deficit u 3% slučajeva.

Kruzonov sindrom se najčešće se javlja kao autozomno dominantno nasledna bolest, uzrokovan mutacijom receptora faktora rasta fibroblasta (FGFR),^[11] FGFR2 i FGFR3,^[12] koji se nalazi na hromozomu 10, sa potpunom penetrantnosti i varijabilnom ekspresijom, iako jedna trećina bolesti nastaje de-novo.^[13][14] Ova dva transmembranska proteina su dva od četiri receptora faktora rasta fibroblasta koji su uključeni u diferencijaciju osteoblasta tokom embrionalnog razvoja; mutacije među tim receptorima uključene su u nekoliko genetskih poremećaja.^[13][15] Postoji 40 ​​poznatih mutacija, od kojih je većina izazvana mutacijom zablude.^[16] FGFR2 je najčešće mutirani gen, na cisteinu 342 u eksonu 9, što stvara pojedine funkcije.^[16] Izoforma FGFR2IIlc, nastaje alternativnim spajanjem egzona 3 gena FGFR2, koristeći ekson 9 i mezenhimske matične ćelije za kontrolu okoštavanja.^[17] Međutim, mutacija konstitutivno aktivira transmembranski protein preko disulfidne veze koja je nepravilno formirana usled gubitka cisteina 342.^[16] FGFR3 se više izražava u prednjim kostima tokom embrionalnog razvoja, koji je vodeći u razvoj kranijalnih kostiju.^[18] Takođe utacija gena izaziva konstitutivnu aktivaciju tirozina u aktivacijskoj petlji, koja se nalazi u citosolnoj regiji proteina, što dovodi do ubrzane diferencijacije frontalnih osteoblasta, i rezultuje preuranjenim spajanjem čeonih kranijalnih kostiju.^[19]

Iako su anomalije kranijuma najčešće posledica prematurne bikoronalne fuzije, mogu se srasti i sagitalna, metopična ili sve suture kranijuma (pansinostoza).

Anomalije lica su posledica nerazvijenosti srednjeg masiva lica koja dovodi do retruzije lica, egzorbitizma (plitke orbite i proptoza), hipoplazije maksile i skraćenja nosa.^[20]

Ovo oboljenje se karakteriše veoma varijabilnom ekspresijom (postoje i pacijenti klinički normalnog izgleda) i tipičnim odsustvom ekstrakranijalnih anomalija. Nasleđuje se autozomno dominantno u 75% slučajeva, dok ostatak čine spontane mutacije.^[21]

Najčešće se prematurna fuzija kranijalnih sutura dešava oko prve godine života, a tek kasnije se ispoljavaju retruzija srednjeg segmenta lica i egzorbitizam, tako da je dijagnoza bolesti teška neposredno po rođenju i tokom prve godine života.^[22]

Moguće abnormalnosti u razvoju mozga

Kod bolesnika sa Kruzonov sindrom sindromom mogu sa javitirazličite abnormalnosti mozga, koje uključuju:^[23]

• neprogresivne ventrikulomegalije,
• agenezu korpusa kalozuma,
• agenezu septuma peluciduma.

Kliničkom slikom dominira:^[24][25]

• hipertelorizam sa proptozom,^[26]
• promenljivi stepen hipoplazije maksile,
• nos sličan kljunu papagaja,
• kratka gornja usna, nepce oblika latiničnog slova „V”,
• fuzija cervikalnih pršljenova,
• malokluzija i
• fuzija kranijalnih i facijalnih sutura.^[27][28]

Ekspiratorna opstrukcija i okluzija venskih struktura vrata vode do respiratornih problema (disanje na usta),^[29] poremećaj spavanja,^[30] dok posledična abnormalna aktivnost pomoćne disajne muskulature dovodi do porasta intrakranijalnog pritiska.^[31]

Veoma su česte i malformacije ušnog kanala koje rezultuju oštećenjem sluha (konduktivna gluvoća).^[32]

Postoji i forma Kruzonovog sindroma koji je praćena crnom akantozom (lat. Acanthosis nigricans) koja nastaje usled specifične mutacije FGFR-3 gena.^[33]

Dijagnostički na bolest se može posumnjati nakon inspekcija kojom se uočava plitke orbite i okularnu proptozu uz kraniofacijalnu dizostozu.^[34][35]

Od dopunskih analiza vrši se:^[34]

• rendgenografija lobanje, kičme i šaka — na kojoj se postoje obliterisane suture, smanjeni su sinusi, velika su utisnuća moždanih vijuga na kostima lobanje.
• skener (kompjuterizovana tomografija) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca).^[36][37] Pored toga, MRI pregled omogućava istovremeno sagledavanje udruženih anomalija mozga, unutrašnjih organa i udova.

Za konačno postavljkanje dijagnoze savetuju se i konsultativni pregledi:

• oftalmologa — zbog čestih promena na očnom nervu i slabljenja vida,
• otorinolaringologa — zbog anomalija na srednjem uvu i gubitka sluha,
• neurologa — uz primarnu elektroencefalografiju – EEG,
• genetičara — genetsko testiranje.

Kako za Kruzonov sindrom ne postoji specifičan lek, lečenje je usmereno na lečenje simptoma,^[38] i korigovanje deformiteta kostiju.^[39] Zbog brojnosti simproma u ovom sindromu neophodan je multiterašiijski pristu od strane neurohirurga, plastično-rekonstruktivnog hirurga, maksilofacijalnog hirurga i stomatologa.^[40][41]

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje podrazumeva neurohiruršku intervenciju koja se vrši iz više pokušaja, naročito ukoliko postoji atrofija optičkog nerva zbog povećanog pritiska i opasnosti od gubitka vida). Takodje, ovom intervencijom se omogućava normalan rast moždanog tkiva i smanjivanje učestalosti epileptiformnih napada., mentalne retardacije i slepila.^{[41][42][43][44][45]}

Nakon hirurških intervencija kojih je uvek, po pravilu, veći broj, dobija se fiziološkiji oblik lica i lobanje, a životni vek bolesnika se dovodi u normalu.^[46][47]

• Apertov sindrom
• Kraniosinostoze
• Receptori fibroblastnih faktora rasta

• Adam, M. P.; Mirzaa, G. M.; Pagon, R. A.; Wallace, S. E.; Bean LJH; Gripp, K. W.; Amemiya, A.; Wenger, T.; Miller, D.; Evans, K. (1993). „FGFR Craniosynostosis Syndromes Overview”. GeneReviews/NIH/NCBI/UW entry on FGFR-Related Craniosynostosis Syndromes. University of Washington, Seattle. PMID 20301628.  (језик: енглески)

• Crouzon syndrome on Genetics Home Reference from U.S. National Library of Medicine & National Institutes of Health (језик: енглески)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).