Драган Шкорић
Драган Шкорић (Кореница, 16. септембар 1937) инжењер је пољопривреде и генетичар, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду у пензији, редовни члан Српске академије наука и уметности[1], Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Академије инжењерских наука Србије.[2] Нарочито је значај његов рад на испитивању уљаних култура, пре свега сунцокрета, и креирању великог броја хибрида који су признати и примењени у Србији и свету.[3][4]
| Драган Шкорић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. септембар 1937. |
| Место рођења | Кореница, Краљевина Југославија |
Биографија и школовање
Проф. др Драган Шкорић рођен је у Ведашићу, Кореница, у данашњој Републици Хрватској. Осмогодишњу школу је завршио у Бачком Брестовцу, а гимназију у Сомбору.Студирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду где је дипломирао 1963. године, потом магистрирао 1968. и докторирао 1975. године.[4][2]
Наставни и научни рад
Одмах после стицања дипломе, 1964. године, запослен је у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Управник Завода за уљане културе био је у периоду од 1989. до 2006. године. Истовремено, на Пољопривредном факултету у Новом Саду биран је у звање доцента 1978, потом ванредног професора 1983. и редовног 1990. године. Овај Универзитет му је 2008. године доделио звање професор емеритус. [2]Дописни члан Српске академије наука и уметности, у Одељењу хемијских и биолошких наука, постао је 2003, а редовни 2009. године.[4]
У преко 20 земаља је одржао предавања по позиву. Објавио је самостално или у коауторству више од 400 научних радова и пет монографија, и учествовао на више од 50 међународних скупова.[2]
Чланство у међународним и домаћим удружењима
Укључен је у више релевантних међународних организација у оквиру којих је био ангажован на различитим пројектима унапређења уљаних култура. Међу њима је European Cooperative Research Network on Sunflower у оквиру FAO (Food and Agriculture Organization) Уједињених нација.Најзначајнији пројекти су: Унапређење уљаних култура у Ирану (1970-1978), као и три пројекта у Сједињеним Америчким Државама (1972-1991).[3][2]Члан је више међународних стручних удружења као што су: EUCARPIA, International Sunflower Association, Друштво генетичара Републике Србије.[4][1]
Хибриди сукцокрета
Током рада створио је преко 150 хибрида сунцокрета. Развио је програме за стварање заједничких хибрида са 37 институција из 14 земаља.У 2006. години овим сортама је било засејано око 2 милиона хектара, односно преко 10% укупне светске производње сунцокрета.[3]
Уреднички рад
Главни уредник је међународног часописа Helia.[5]Члан је уредништва часописа Архив за пољопривреде науке и Генетика.[2]
Награде
Добитник је домаћих и међународних награда и признања:[4][2][1]
- Првомајска награда СФРЈ (1980)
- Kivalo Munkaert (1981) - признање Министарства за пољопривреду Мађарске
- ISA Pustavoit Award (1988) - награда међународне асоцијације о сунцокрету
- Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1988)
- Октобарска награда Новог Сада (1995)
- Награда пријатељства Владе Н. Р. Кине (2006)
