100 најбољих гитариста свих времена по избору часописа „Ролинг стоун“

100 најбољих гитариста свих времена (енгл. 100 Greatest Guitarists) назив је топ-листе коју је сачинио музички часопис Ролинг стоун. Првобитна верзија листе представљена је у септембру 2003. године, а за одабир и поредак гитариста био је задужен Дејвид Фрик, новинар овог часописа. На листи су најбројнији гитаристи из периода рокенрола, али има и истакнутих појединаца из других музичких жанрова као што су блуз и џез, те уметника који су најснажније утицали на рок гитаристе.

Листа је, по објављивању, изазвала мноштво расправа и дебата у круговима музичара и обожавалаца. Највише приговора и замерки је било због очигледне запостављености жена гитариста, пошто су се на списку налазиле само Џони Мичел (72. место) и Џоан Џет (87. место). Критичар Дејвид Сегал ову чињеницу оправдао је коментаром „Укупан број свих помена вредних гитаристкиња раван је нули!“, објашњавајући да, без обзира на разлоге, у овом сегменту музичког бизниса жене никад нису биле ни пионири, нити прави виртуози. Камил Паглија је то објашњавала постојањем својеврсног „рок мачизма“ казавши „Гитара је за дечака инструмент којим се изражавају агресивни сексуални импулс и потиснута осећања.“^[1]

Уочљиво је да гитаристи нису били процењивани само по њиховом свирачком умећу, већ и по њиховим укупним уметничким способностима, укључујући свирање на различитим инструментима, иновативност, ауторство над песмама, те уплив на свеукупну поп културу. Тиме се објашњавао висок пласман Курта Кобејна (на 12. месту) или гитариста групе Radiohead. Још један занимљив податак је био пласман Кирка Хамета на 11. месту (по неким изворима, Хамет је имао извесну контролу над целокупним процесом писања песама у групи Metallica).

У децембру 2011. издата је ревидирана и ажурирана верзија ове топ-листе. Нова верзија била је састављена на основу гласова познатих гитариста и других музичких стручњака и значајно се разликовала од првобитне.