Ꙉ (ћириличко)

Архаично ћирилично писмо
Ћириличко слово Ђерв
Позиција у Уникоду
Велико: U+A648
Мало: U+A649
Слова словенских језика
АА́А̀А̄БВГ
ҐЃДЂЕЀЕ́
Е̄ЁЄЖЗЗ́Ѕ
ИЍИ́ІЇЙЈ
КЌЛЉМНЊ
ОО́О̀ŌПРС
С́ТЋУУ́У̀Ў
ФХЦЧЏШЩ
ЪЫЬЭЮЯ
Слова несловенских језика
ӐӒӘӚӔҒҔ
ӺӶГ̧Г̑ԀԂ
ԬԪӖӁҖӜ
ԄӞҘЗ̌З̱З̣Ԑ
ӠЗ́ԆӢҊӤ
ҚӃҠҞҜԞԚ
ӅԒԠԈԔӍӉ
ҢӇԨҤԢԊӦ
О̃ӨӪҨԤҦҎ
Р̌ԖҪԌҬԎ
ӮӰӲҮҮ́ҰХ̑
ҲӼӾҺҴҶ
ӴӋҸҼҾ
Ы̄ӸЫ̆ҌӬЭ̆Э̄
Э̇Ю̆Ю̈Ю̄Є̈Я̆Я̄
Я̆Я̈ԘԜӀ
Историјска слова
ѺѸѠѼѾ
ҀѢѤѦѪ
ѨѬѮѰѲֹѴѶ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ђерв (, ) је ћирилично слово које се користило у старој ћирилици.[1]

Коришћен је у многим раним српским споменицима за представљање звукова /dʑ/ и /tɕ/ (модерни звукови ⟨Ђ⟩ и ⟨Ћ⟩).[2]

То је основа модерних слова Ћ и Ђ.

Ђерв се такође често користио у босанској ћирилици, где је то било званично коришћено слово. Када се комбиновало са словима Н и Л, представљало је гласове /ɲ/ и /ʎ/ = ⟨Њ⟩ и ⟨Љ⟩.

Правописне реформе и обликовање слова Ћ и Ђ

Слово Ђ формирао је 1818. године Вук Стефановић Караџић након неколико предлога за реформу ђерва Лукијана Мушицког и Глигорија Гершића.[3] Међутим, слово Ћ (такође засновано на основу слова ђерв) први је употребио Доситеј Обрадовић у директној реформи слова ђерв.[4][5]

Рачунарски кодови

Знак
Назив у УникодуВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВМАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ
Врста кодирањадецималнахексадецималнадецималнахексадецимална
Уникод42568U+A64842569U+A649
UTF-8234 153 136EA 99 88234 153 137EA 99 89
Нумеричка референца знакаꙈꙈꙉꙉ

Референце

Види још

  • Ꙉ (глас)