Шкрељи

презиме

Шкрељи (Шкријељи) су назив за племе, село и простор сјеверне Албаније, који то племе насељава. Ширењем Османског царства, део племена се преселио у Ругову, пошевши од 1700. године, након чега су наставли да мигрирају у регион Санџака (данас у Србији и Црној Гори). Шкрељи су прешли у ислам у 18. веку, док су Шкрељи у Санџаку (познати као Шкријељи) током времена исламизације су били изложени словенизацији, тако да се већина Шкријеља у Санџаку изјашњава Бошњацима. Постоји мањи број породица који су и даље остали у хришћанству што су Ћилерџићи.

Сјеверна Албанија и њена племена. На мапи се налази и племе Шкријељи.
Карта племена сјеверне Албаније 1918, племе Шкрељи се налази под бројем 56.

Некадашња општина Шкрељ је некада обухвата сва насеља овог племена, а данас су она део општине Велика Малесија. Област Шкреља се на северозападу граничи са племеном Кастрати, на истоку са климентским барјаком Боге и племеном Плани на истоку и са племеном Лохја на југу.[1]

Шкрељи заједно са Хотима, Кељмендијима и Кастратима сматрају се великим племенима у Малесији.[2]

Етнографија

Порекло

Постоје различите теорије о пореклу Шкреља. Неколико антрополога и историчара забележило је различите теорије о пореклу премена:

  • Према Едит Дурам, Шкрељи су пореклом из Босне.[3]
  • Антрополог Картлон Стивенс Кун је забележио предање о пореклу Шкреља који су му испричали Албанци из тог племена. Испричали су му да су дошли из Босне око 1600. године и да су населили село у северној Албанији чије је стаонвништво било убијено, а црква спаљена. Име цркве је било је свети Шен Керли од којег потиче име племена Шкрељи (Шкријељ).[4][5][6]
  • Француски конзул Ијаснит Хекуард је забележио да Шкрељи потичу од старе албанске породице у региону Пећи, чији се родоначелник звао Керли.[3]
  • Према Франц Нопчу, Шкрељи су се доселили из Новог Пазара, а не из Босне.[7]

Историја

Име племена је први пут забележено 1416. године као "Шкрељи". Неки други ранији облици који се помињу у документима су Скарглиели (1614. године) и Скриели (1703. године).[8] Име "Скарглиели" помиње Марино Баци 1614. године као део скадарског санџака. Племе је било католичко, имало је 20 кућа и 43 мушкараца са оружјем на челу команде са Ђон Порубом.[9] У касном османском периоду племе Шкрељи се састојало од 180 муслиманских и 320 католичких домаћинстава.[10]

Током албанске побуне 1911. године, 23. јуна албанска племена и други револуционари окупили су се у Црној Гори и израдили меморандум Гече који је захтевао албанска социополитичка и језичка права, меморандум су потписали четири припадника племена Шкрељи.[11] У каснијим преговорима са Османлијама, договорено је да се племена амнестирају и влада да ће изградити једну до две основне школе у нахији Шкрељ и платити плату наставницима који су им додељени.[11]

Пре преласка на ислам у 18. веку, већина Шкреља су били католици, а многи су остали у католицизму све до дан данас, посебно на Косову и југоисточној Црној Гори (Улцињ). Албанци који потичу из овог племена на Косову су углавном задржали албански језик као свој матерњи језик и имају сличне варијанте презимена: (претежно муслимани) и Шкрељ/Шкријеље (претежно католици). С друге стране, потомци племена који исповедају православну веру остали су и дан данас у православљу. Према речима Марка Миљанова њихова слава била је свети Никола 19. децембра.[12][13]

Иван Јастребов је записао да житељи села Шкрељи (Schrieli) зими силазе до ријеке Бојане до цркве Св. Сергија. Љети њихова стада иду на испаше на планини Величек која им припада. [14]

Емиграције

Део племена Шкрељ је вероватно био угрожен од осталих племена у Албанији, тако да је емигрирао на различите локације: Црногорско приморје, Санџак и Ругову (лоцирану на северозападном Косову близу града Пећи). Неке од Руговских Шкреља преселили су се на територију Рожаја и Тутина 1700. године након велике сеобе Срба.[15] Основали су село Шкријеље (настављајући да живе у Санџаку, присвојивши вокал јат од словенских језика, презиме се променилo тако да су Шкрељи постали Шкријељи). Касније су населили Доњи Пештер и град Нови Пазар. Шкрељи су наставлили да мигрирају из Ругове на територију Пештера све до 19. века.[16] Великa већинa Шкреља aсимилована је од стране словенске популације у региону Санџака. Међутим, у селима Бороштица и Градац на Горњој Пештерској висоравни успели су да до дан данас задрже оригинални албански језик. После Другог светског рата, а посебно почетком југословенских ратова Шкрељи су почели да мигрирају у Западну Европу, Сједнињене Америчке Државе и Аустралију.

Данас људи који носе презиме Шкријељ живе на следећим локацијама:

  • Црна Гора: Бар, општина Петњица (у селима Дашча Ријека, Јаворово и Муровац), Бијело Поље (у село Ћосовиће), Херцег Нови, Никшић, Подгорица, Рожаје, Тиват и Улцињ.
  • Косово:Ђаковица, Косовска Митровица, Пећ и Приштина.
  • Србија: Београд, Нови Пазар (такође у селима Пожега и Рајчиновиће), Сјеница (у селима Биоц, Камешница, Међугор и Угао), Темерин и Тутин (у селима Бороштица, Црноча, Градец, Љескова, Набоје, Шароње и Шкријеље).
  • Северна Македонија:Скопље (у селима Батинци, Драчево, Инџиково, Љубош, Љубин, Кјојлија, Коњаре, Петровец, Ржаничино), Велес (у селима Црквино и Градско), Прилеп (у селима Десово, Лажани и Житоше) и Тетово.
  • Хрватска:Сплит, Сисак и Загреб
  • Словенија: Љубљана
  • Турска:Истанбул, Анкара, Измит, Измир, Ескишехир и Сакарија (презимена Шкреља у Турској промењена су у Шенијел, Албајирак, Бајрак, Бујукбајрак, Есен (Шемсовић), Санџак, Јенер и Јенибајрак)
  • Русија: Москва
  • Западна Европа:Аустрија, Белгија, Данска, Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Луксембург, Холандија, Шведска и Швајцарска.
  • Сједињене Америчке Државе: Њујорк.
  • Аустралија

Галерија


Референце