Цезар салата

Стварање салате углавном се приписује угоститељу Цезару Кардинију, италијанском имигранту који је управљао ресторанима у Мексику и Сједињеним Државама.^[2] Његова ћерка Роза испричала је да је њен отац измислио салату у свом ресторану у Тихуани, Мексико, када је гужва Четвртог јула 1924. потрошила кухињске залихе. Кардини се задовољио оним што је имао да припреми оброк, додајући драматично бацање на сто "од стране кувара".^[3] Кардини је живео у Сан Дијегу, али је такође радио у Тихуани, где је избегавао ограничења прохибиције.^[4] Велики број Кардинијевог особља је тврдило да су они измислили јело.^[5] [6]

Џулија Чајлд рекла је да је јела салату Цезар у Кардинијевом ресторану када је била дете 1920-их.^{[тражи се извор]} 1946. новинска колумнисткиња Дороти Килгален написала је о Цезаровој салати који садржи инћуне, што се разликује од Кардинијеве верзије:

Салату Цезар Њујорчанима ће представити Gilmore's Steak House. То је сложена смеша која се дуго припрема и садржи много белог лука, сирова или мало кувана јаја, крутоне, зелену салату, инћуне, пармезан сир, маслиново уље, сирће и доста бибера.^[7]

Према Рози Кардини, оригинална Цезар салата (за разлику од салате његовог брата Алекса Aviator (пилотска), која је касније преименована у Цезар салату)^[8] не саржи делове инћуна; благ укус инћуна долази од Вустер соса. Кардини се противио употреби инћуна у својој салати.^[9] 

Седамдесетих година 20. века, кћерка Кардини рекла је да је оригинални рецепт обухватао целе листове салате, који су требали да се подижу за стабљику и једу прстима; кувана јаја; и италијанско маслиново уље.^[10]

Иако оригинални рецепт не садржи инћуне, модерни рецепти обично укључују инћуне као кључни састојак, који су често емулговани у верзијама у боцама.^[11] Цезарске преливе у боцама данас производе и пласирају на тржиште многе компаније.

За заштитне марке „Кардини'с“, „Цезар Кардини'с“ и „Оригинал Цезар Дресинг“ тврди се да датирају од фебруара 1950. године, мада су регистровани тек деценијама касније^[12] а доступно је више од десетак врста флашираног Кардинијевог прелива данас, са разним састојцима.

Уобичајени састојци многих рецепата су: ^{[13] [14]} 

• зелена салата
• маслиново уље
• згњечени бели лук
• со
• Дижон сенф
• црни бибер
• сок од лимуна
• Вустер сос
• инћуни
• сирова или кувана јаја
• рендани пармезан
• крутони

Варијације укључују варирање листова, додавање меса попут пилетине или сланине на жару или изостављање састојака попут инћуна и јаја.^{[тражи се извор]}

Постоји својствени ризик од заразе бактеријама салмонеле које се повремено могу наћи у сировом јајету из испуцале или неправилно опране љуске јајета.^[15] Међутим, неке земље попут Велике Британије елиминисале су овај ризик стратегијама вакцинације и контроле.^[16] Ипак, новије верзије рецепта захтевају барем кратко кувана или пастеризована јаја. Рецепти могу изоставити јаје и произвести „цезар винаигрету“. Постоје многе варијације ове салате; јогурт је понекад замењен јајима да би задржао кремасту текстуру, а други захтевају употребу мајонеза.^[17]

• Салате

• Child, Julia; Paul Child (1975). From Julia Child's Kitchen. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0394480718. 

• Greenfield, Terry D. (1996). Lorna Bolkey; Kathryn Hall, ур. In Search of Caesar: The Ultimate Caesar Salad Book. Alexander Books. ISBN 978-1570900143. 
• Mariani, John F. (1985). The Dictionary of American Food and Drink. Book Sales. ISBN 978-0899191997. 
• Stradley, Linda; Cook, Andra (1997). What's Cooking America. Chehalem Publishing. ISBN 978-1885221551. 
• Trager, James (1995). The Food Chronology: A Food Lover's Compendium of Events and Anecdotes, from Prehistory to the Present. Henry Holt and Company. ISBN 978-0805033892. }