Франо Кулишић

Рођен је 1884. године у Дубровнику, а завршио је Дубровачку гимназију 1903. године, студирао славистику у Бечу 1909. године и написао тезу „Џиво Бунић Вучићевић : Књижевноисторијски прилог лирској поезији 17. века”, која је објављена у Дубровнику.

Кулишић је био први чувар спомен-збирке Балтазара Богишића 1909. године.^[3] Током студија водио је библиотеку Ватрослава Јагића. Био је секретар Матице српске у Дубровнику од 1913. до 1914. године.^[2]

Године 1913. био је домаћин прославе Светог Влаха, заштитника града Дубровника, једног од ретких Срба католика који је на прелазу векова изабран за ту част.^[1]

Кулишић је био активиста Дубровачког радничког друштва и потпредседник Српског гимнастичког друштва „Душан Силни“. Ухапшен је као члан југословенске националистичке омладине у јулу 1914. и интерниран у Волфсег у Аустрији где је умро од упале плућа. Сарађивао је са књижевним критичарима, радио на филолошким и историјским приказима, чланцима о дубровачким песницима и позоришту, правио белешке о обичајима и историјским догађајима у дубровачком крају у часописима и новинама Хрватска (1900), Срђ (1904–07), Дубровник (1905–10). , 1914), Српски књижевни гласник (Београд 1906–07, 1913–14), Црвена Хрватска (1908), Наше јединство (1908), Смотра далматинска (1909) и Босанска вила (1910).^[2]

Тек 5. новембра 1937. године његови посмртни остаци су враћени у домовину и поново сахрањени у његовом родном Дубровнику.^[4][5]

• Арсић, Ирена (25. јун 2017). „Из ратних рукописних бележака тројице Дубровчана - Ивана Аугуста Казанчића (1817–1883), Франа Кулишића(1885–1915) и Ернеста катића (1883–1955)” . Зборник Матице српске за књижевност и језик (на језику: српски). 65 (2): 693—702.