Франачки владари
Франци су у почетку представљали савез западногерманских племена са доње Рајне и римски извори их први пут помињу у вези са догађајима из 250. године. До краја 5. века Франци су се поделили на две групе Салијске Франке, који су у почетку живели у делти Рајне, и Рипуарске Франке, који су живели у околини Келна. Салијске Франке је цезар Јулијан Отпадник 358. преселио на римску територију између река Мас и Шелде где су морали да прихвате положај римских савезника (лат. foederati). Присуство Салијских Франака у редовима римске војске потврђено је у бројним догађајима какав је рецимо била битка на Каталаунским пољима у којој је 451. заустављен продор Атилиних Хуна на Запад. Због преокупирансти западноримских власти борбама са већ оформљеним варварским макроргрупама попут Вандала, Визигота и Свева, није нам познато како је ишло даље франачко насељавање и освајање северне Галије у другој половини 5. века.
Као и други варварски народи (нп. Визиготи, Хуни, Остроготи итд.) и Франци су у почетку имали низ војних поглавара (које римски извори зову duces) и ситнијих краљева (reguli). Тек са Хлодовехом Салијски и Рипуарски Франци су уједињени под влашћу једног монарха који је потом примио хришћанство у правоверном а не аријанском облику попут других Германа. Хлодовех је најпосле поразио Визиготе на Вуји 507. и заузео готово читаву јужну Галију. Његови синови, који су поделили краљевину на четитри дела, су покорили Аламане и Бургунде, а такође су припојили Провансу и Баварцима и Тиринзима наметнули клијентелске односе. Меровинге је у 8. веку заменила друга династија, Каролинзи. До краја 9. века, Каролинзи су били замењени другим династијама у различитим деловима Франачког царства. Идеја о Краљу Франака (лат. rex Francorum) је постепено нестала током 10. и 11. века.
Тешко је одредити хронологију франачких владара с обзиром на стари германски обичај да се краљевства деле на синове након краљеве смрти, да би се касније опет ујединила.
Дукси и регули
Рани владари
Листа раних владара је прилично некомплетна, с обзиром на празнине у постојећим изворима.
- Аскарих
- Мерогаиз
- Малобауд
- Генобауд
- Сунон
- Маркомер
- Фарамонд, Маркомеров син, полу-легендарни краљ Салијских Франака (око 410 — 426)
- Теудемер, Рихомеров син, краљ око 422.
- Зигоберт Хроми, краљ 483–507, убио га рођени син Хлодорих.
- Хлодорих Оцоубица, Зигобертов син, краљ 507, свргнуо га с престола Хлодовех
Салијски владари
- Хлодион, вероватно Фарамондов син, краљ у Диспаргу и касније у Турнеу (426–447)
- Меровех, Хлодионов син, краљ Турнеа (447–458)
- Хилдерих I, Меровехов син, краљ Турнеа (458–481)
- Егидије, римски magister militum per Galliam, привремено краљ у време Хилдериховог прогонства.
- Хлодовех I, Хилдерихов син, краљ Турнеа (481–511), ујединио све Франке и освојио целу римску провинцију Галију
Сви даље набројани били су у неком степену родбински повезани са Хлодовехом и све их је најпосле уклонио пре 509. године:
- Харарих
- Рагнахар, највероватније краљ Камбреа пре 486, убио га Хлодовех
- Рихар, Рагнахаров брат, Хлодовех га уклонио у Камбреу
- Ригномер, Рагнахаров брат, Хлодовех га ликвидирао у Мансу
Меровинзи
- Хлодовех I (509—511)
Након смрти Хлодовеха I, Франачко краљевство се поделило између његова четири сина:
Хлотар I је наследио сва четири франачка краљевства наког смрти своје браће или њихових наследника. Након његове смрти, краљевство је опет било подељено између његова четири сина:
Хлотар II је победио краљицу Брунхилду од Аустразије и њеног унука, и тако ујединио краљевство. Међутим, 623. даје Аустразију свом младом сину, Дагоберту I. Дагоберт је именовао под-краља Аквитаније, са седиштем у Тулузу 629. године, и Аустразије 634.
Теудерик III је био признат као краљ свих Франака 679. године. Од тада па на даље, Франачко краљевство је једна целина до краја осим кратког периода грађанског рата.
Каролинзи
Мајордоми
Каролинзи су прво били мајордоми меровиншких краљева, прво у Аустразији а касније и у Неустрији и Бургундији. Године 687. Пипин Херсталски је узео титулу франачког војводе и принца (лат. dux et princeps Francorum), након што је освојио Неустрију у бици код Тертрија. Овај догађај историчари узимају као почетак Пипинове владавине. Између 715. и 716, Пипинови наследници су се борили око наслеђа.
- Пипин I (Аустразија: 623—629. и 639—640)
- Гримоалд I (Аустразија: 643—656; умро 662)
- Пипин II (Аустразија: 680—714, Неустрија и Бургундија: 687—695)
- Дрого (Бургундија: 695—708)
- Гримоалд II (Неустрија: 695—714, Бургундија: 708—714)
- Теудоалд (Аустразија, Неустрија и Бургундија: 714—716)
- Карло Мартел (Аустразија: 715—741, Неустрија и Бургундија: 718—741)
- Карломан (Аустразија: 741—747; умро 754. или 755)
- Пипин III (Неустрија и Бургундија: 741—751, Аустразија: 747—751)
Године 751, Пипин Мали је постао краљ Франака, а звање мајордома је укинуто. Каролинзи су заменили Мервинге на франачком престолу.
Владари Франачке
- Пипин Мали (751—768)
- Карломан I (768—771)(Бургундија, Алеманија и јужна Аустразија)
- Карло Велики (768—814)(прво само Неустрија, Аквитанија и северна Аустразија), краљ Ломбарда (774), Цар (800).
- Неустрија: Карло Млађи (790—811)
- Италија:Пипин II од Италије (781—810); Бернар (810—817)
- Аквитанија: Луј I Побожни (781—814)
- Луј I Побожни, Цар, Краљ Франака (814—840)
- Италија: Лотар I (817—839)
- Баварска: Лотар I (815—817); Лудвиг I Немачки (817—843)
- Аквитанија: Пипин I Аквитански (817—838); Карло Ћелави (838–855), у опозицији Пипину II Аквитанском (838—851)
Луј Побожни (или Лудвиг Побожни) је много пута делио своје краљевство током своје владавине. Последњом поделом је учинио Карла Ћелавог наследником запада, укључујући и Аквитанију, а Лотара наследником истока, укључујући и Италију без Баварске, која је остављена Лудвигу Немачком. Међутим, после Лујеве смрти 840. године царство је запало у грађански рат који је трајао 3 године. Франачко краљевство је онда подељено Споразумом у Вердену 843. Лотару је дозвољено да задржи царску титулу свог краљевства у Италији. Карло је био потврђен као краљ у Западној Француској и Аквитанији где му се супротставио син Пипина I Аквитанског, Пипин II Аквитански, док је Лудвигу I Немачком припала цела Источна Француска осим Холандије и Рајнланда, Бургундије и Провансе, од чега је настала Средња Француска која је додељена Лотару.
Следећа табела не укључује све владаре свих области, нарочито оних која су била подкраљевства Западног, Средњег и Источног краљевства као на пример Италија, Прованса, Неустрија и Аквитанија.
Три Франачке
Западна Франачка
(касније Краљевина Француска)
Средња Франачка
Источна Франачка
(касније Краљевина Немачка)
Имена означена звездицом (*) нису били Каролинзи него Капети, далеки рођаци династије.
- Карло II Ћелави (843—877), Краљ Италије и Цар (875)
- Аквитанија: Карло Дете (855—866) против Пипин II (838—851); Луј II Муцавац (866—877)
- Неустрија: Луј II Муцавац (856—877)
- Луј II Муцавац 877–879
- Луј III (879—882) заједно са:
- Карломан III (879—884)
- Карло II Дебели (884—888); Цар (881)
- Одо Париски* (888—898)
- Аквитанија: Ранулф II Аквитански (888—889) (Рамнулфид, није Каролинг)
- Карло III Прости (898—922)
- Робер I Француски* (922—923)
- Рудолф Француски* (923—936)
- Луј IV Прекоморски (936—954)
- Лотар (954—986)
- Аквитанија: Луј V Лењи (980—986)
- Луј V Лењи (986—987)
Након 987. године, породица Капета влада Француском. За наставак, погледати Француски краљеви
Након Лотарове смрти 855, његово краљевство је подељено између његових синова:
- Луј II (855—875), најстарији син, наследио је титулу Цара и краљевство Италију. За наставак, види Италијански краљеви.
- Лотар II (855—869) други син, наследио је франачке делове очевог краљевства, који су по њену названи Лотарингија (Лорена). За наставак, види Краљеви Лорене.
- Карло (855—863), најмлађи син, добио је Провансу. За наставак, види Краљеви Бургундије.
- Лудвиг I Немачки (843—876)
- Баварска: Карломан Баварски, 864–880
Лудвиг је своје земље поделио тројици синова али су се до 882. све нашле под влашћу најмлађег сина Карла Дебелог 882:
- Карломан Баварски (876—880) добио Баварску. Краљ Италије (877)
- Лудвиг Млађи (876—882), добио Саксонију, Франконију и Тирингију и наследио Баварску од брата Карломана 879. године
- Карло Дебели (876—887) добио Алеманију и Рецију, наследио Италију од свог брата Карломана 879. и читаву Источну Франачку од брата Лудвига 882. Цар (881).
По свргавању Карла Дебелог, Источна Франачка је прешла његовом синовцу Арнулфу:
- Арнулф Карантанијски (887—899), краљ Италије и Цар (896)
- Италија: Ратолд (896)
- Лотарингија: Цвентиболд, (895—900)
- Лудвиг Дете (899—911)
Лудвиг Дете је био последњи владар Источне Франачке из династије Каролинга. Наследио га је франконски војвода Конрад а затим и Хајнрих I Птичар, саксонски војвода и оснивач Отонске (Саксонске) династије. За наставак погледајте листу монарха Немачке.