Уједињење Албаније и Косова
Уједињење Албаније и самопроглашене Републике Косово је политичка идеја, оживљена након што је Косово прогласило независност 2008. године.[1] Ова идеја је повезана са иредентистичким концептом Велике Албаније.[2][3][4]
Историја
Током протеста на Косову 1981. године, Југославија се плашила потенцијалног уједињења Косова са Албанијом.[5] Почетком 1990-их, изјаве албанских политичара често су биле контрадикторне у погледу могућности.[6] Политички активиста Укшин Хоти, оснивач Партије албанске националне заједнице, који је нестао у притвору српске полиције 1999. године, био је ватрени присталица уједињења Косова са Албанијом.[7] Арбен Имами, политичар из Демократске партије Албаније, 2001. је изјавио да уједињење Косова са Албанијом треба да буде партијски циљ, али је ова изјава наишла на критике унутар његове партије.[8]
Ахтисаријев план је условио независност Косова усвајањем мултиетничког „Косова“, а не албанског идентитета.[9] Ипак, Галупова истраживања су открила да би 75% косовских Албанаца радије живело уједињено са Албанијом у једној земљи. Иста подршка је забележена и у Албанији где је 68% грађана Албаније дало предност уједињењу Албаније са Косовом.[9] У 2017. години, неки албански политичари, као што је Бен Блуши, иступили су у прилог уједињењу.[10] На Косову, политичка партија Самоопредељење подржава уједињење. Политичка унија између две државе може довести Албанију у дипломатски сукоб са Србијом, која Косово сматра својом де јуре територијом.
Хашим Тачи је у мају 2019. предложио референдум о уједињењу Косова и Албаније, уколико се спори процес интеграције Европске уније не убрза. Међутим, неки то једноставно виде као покушај Тачија да се „одржи у центру пажње“, без икакве стварне намере да уједини две земље.[11]
Јавно мњење
Без обзира на анкете које подржавају уједињење Косова са Албанијом, циљ албанских политичара је био улазак у НАТО и ЕУ, а не национално уједињење.[12] Неки римокатолици и православни хришћани Албанци страхују да би свако евентуално уједињење балканских области које доводи значајан број муслимана у нову државу могло довести до све веће „муслимизације“ Албаније.[13]
Према анкети Фондације за отворено друштво из 2019. која је обухватила 2.504 испитаника у обе земље, 79,4% косовских Албанаца је било за уједињење између Албаније и Косова, у поређењу са 82,9% испитаника у Албанији. На питање да ли би били спремни да плате порез за уједињење, 66,1% испитаника на Косову се сложило, у поређењу са само 45,5% у Албанији.[14]