Удаиџин
Удаиџин[1] (右大臣 Udaijin) у преводу десни министар или министар деснице била је владина позиција у старом Јапану током Нара и Хејан периода.
| Државни савет старог Јапана | |
|---|---|
 | |
Председник владе / Главни министар | Даиџо-даиџин |
| Министар левице | Садаиџин |
| Министар деснице | Удаиџин |
| Централни министар | Наидаиџин |
| Виши саветник | Даинагон |
| Средњи саветник | Чунагон |
| Нижи саветник | Шонагон |
| Осам министарства | |
| Централно министарство | Накацукаса-шо |
| Церемонијално министарство | Шикибу-шо |
| Цивилна управа | Џибу-шо |
| Народни послови | Минбу-шо |
| Војска | Хјобу-шо |
| Правда | Гјобу-шо |
| Трезор | Окура-шо |
| Управа царског двора | Кунаи-шо |
Удаиџин је титула који припада Даиџо-кану или у преводу Државном савету старог Јапана. Рана хијерархија даиџо-кана у власти обухватала је три струје: даиџо-даиџина који је био врста премијера и одмах испод њега садаиџина (министра левице) и удаиџина (министра деснице).[2]
Удаиџин је нека врста јуниорског министарства који је надгледао послове у влади као заменик садаиџина.[3]Удаиџин је трећа по важности позиција у даиџо-кану, одмах испод позиције даиџо-даиџина (премијера, канцелара) и садаиџина. Ова позиција је касније била резервисана за чланове Фуџивара породице који су током историје овог периода све више јачали и заузимали највише позиције у влади.
Титула удаиџина, заједно са остатком даиџо-кана изгубила је своју моћ током 10. и 11. века услед доминације клана Фуџивара који су се проширили у све аспекте политике. Систем је временом оборен у 12. веку када је клан Минамото успоставио контролу над државом и дворском аристократијом познатој и као куге. Ипак даиџо-кан се као систем накратко враћа у Меиџи ери све до успостављања модерних титула и позиција у влади.