Тувалу
Тувалу (енгл. Tuvalu), познат и по бившем имену Острва Елис, је острвска држава у појасу Полинезије, у Океанији.[2] Са површином од 26 км², Тувалу је четврта најмања држава на свету, а мање становника од ње има само Ватикан.
| Тувалу Tuvalu (енглески) | |
|---|---|
Химна: Свемогући Тувалу (тув. Tuvalu mo te Atua) (енгл. Tuvalu for the Almighty) Боже, чувај краља!1 (енгл. God, Save the King!) | |
.svg) | |
| Главни град | Фунафути |
| Службени језик | |
| Владавина | |
| Облик државе | Унитарна непартијска парламентарна уставна монархија |
| — Краљ | Чарлс III |
| — Генерални гувернер | Јакоба Италели |
| — Премијер | Енеле Сопоага |
| Историја | |
| Независност | Од Уједињеног Краљевства 1. октобра 1978. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 26 km2 (192) |
| — вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| — 2017.[1] | 11.192 (229) |
| — густина | 430,46 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Тувалуански долар, Аустралијски долар (AUD) |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +12 |
| Интернет домен | .tv |
| Позивни број | +688 |
1 Званична химна Боже, чувај краља! (енгл. God, Save the King), се користи само приликом монархијских прилика. | |
Тувалу се одвојио референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекао независност од Уједињеног Краљевства. Превод имена државе би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од педесетих година двадесетог века, насељено је и девето острво, Ниулакита, услед чега застава Тувалуа има девет звезда.
Географија
Положај
Тувалу нема копнених граница, али се морем граничи са државама Кирибати, Самоа и Фиџи. Површина државе износи 26 km².
Геологија и рељеф
Воде
Клима
Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 °C; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана. Снажни циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.
Флора и фауна
Историја
Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат. Заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашавају 1978.
Становништво
Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, концентрисан је на поштовање религије.
Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.
Привреда
Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.
Тувалу у свету
Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт нација, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.
Међународни односи
Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина држава која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. Амбасадор САД на острву Фиџи је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.
Године 2000. Тувалу је постао пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета Тувалуа је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи његово пуно примењивање. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.
Тувалу одржава добре односе са микродржавом Науру у којој је око триста држављана Тувалуа на привременом раду.
Административна подела
Малобројно становништво Тувалуа је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.
Локалне области које се састоје од више од једног острва:
- Фунафути
- Нанумеа
- Нуи
- Нукуфетау
- Никулеле
- Ваитупу
Локалне области које се састоје од само једног острва:
- Нанумага
- Ниулакита
- Ниутао
 | ||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Атол/Острво | Главно насеље | Земљишна површина (km²) | Укупна површина (km²) | Популација. (c. 2002) | Број острва и острваца | Број насеља | ||||||||||||||||||
| Атоли | ||||||||||||||||||||||||
| Фунафути | Вајаку | 2,40 | 277 | 4 492 | 30 | 9 | ||||||||||||||||||
| Нанумеа | Лолуа | 3,87 | 22 | 664 | 6 | 5 | ||||||||||||||||||
| Нуји | Танраке | 2,83 | 17 | 548 | 21 | 4 | ||||||||||||||||||
| Нукуфетау | Сававе | 2,99 | 145 | 586 | 33 | 2 | ||||||||||||||||||
| Нукулеле | Фангауа | 1,82 | 43 | 393 | 15 | 2 | ||||||||||||||||||
| Вајтапу | Асау | 5,60 | 10 | 1 591 | 9 | 7 | ||||||||||||||||||
| Острва | ||||||||||||||||||||||||
| Нануманга | Тонга | 3,00 | 3,00 | 589 | 51) | 2 | ||||||||||||||||||
| Ниулакита | Ниулакита | 0,40 | 0,40 | 35 | 1 | 1 | ||||||||||||||||||
| Ниутао | Кулија | 2,53 | 2,53 | 663 | 41) | 2 | ||||||||||||||||||
| Тувалу | Ваиаку | 25,44 | 520 | 9 561 | 124 | 34 | ||||||||||||||||||
| 1) Главно острво плус споредна острвца и атоли у лагуни | ||||||||||||||||||||||||
Референце
Литература
Спољашње везе
- Тувалу на сајту ЦИА-е Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2006)
- Званична страница острва Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2011)
- Страница .tv домена[мртва веза]
- Te Kakeega III – National Strategy for Sustainable Development-2016-2020
- Tuvalu from UCB Libraries GovPubs
- Тувалу на сајту Curlie (језик: енглески)
- Tuvalu profile from the BBC News
- Тувалу (Викиатлас)
