Историчари и даље воде полемику о значају система савеза у Великом рату. На почетку Првог свјетског рата 1914. године, све три земље Тројне антанте ушле су у рат као Савезнице против Централних сила, Њемачка и Аустроугарске.[1]
Русија је раније била члан Лиге три цара заједно са Њемачком и Аустроугарском, савез основан 1873. године између Александра II Николајевича, Франца Јозефа и Вилхелма I. Савез је био дио плана њемачког канцелара Ота фон Бизмарка који је за циљ имао изолацију француске дипломатије; плашио се да Француска има реваншистичке тежње и жељу да поврати своје губитке од 1871. године[2] и да се бори против прогресивних осјећања која су конзервативним владарима била узнемирујућа, као што је Прва интернационала.[3]
Међутим, Лига је била суочена са великим проблемима због растућих тензија између Русије и Аустроугарске. Ове тензије су углавном биле везане за Балкан гдје су се, са растом национализма и наставком урушавање Османског царства, водиле борбе за независност од Турске.[4]