Ташко Начић

Рођен је 7. априла 1934. године у Крушевцу. Потиче из цинцарске породице. Глумом је почео да се бави још као гимназијалац. Након завршене Крушевачке гимназије, 1952. године, уписао је Академију за позоришну уметност. Студирао је у класи професора Мате Милошевића, код кога је 1956. године и дипломирао.^[3]

Дебитовао је као студент друге године Академије на сцени Југословенског драмског позоришта (ЈДП), представом Ромео и Јулија, коју је режирао управо Мата Милошевић. Представама Станоје Главаш и Госпођа министарка започео је 1954. године званичну каријеру, као глумац на сцени Народног позоришта у Београду.^[4][5]

Играо је и у култним представама Атељеа 212 заједно са Зораном Радмиловићем: Радован III и Краљ Иби. Био је стални члан ансамбла овог позоришта од 1961. године. Гостовао је и на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду и Вечерње сцене "Радовић". Остварио је близу 70 позоришних улога.

На филму је дебитовао 1960. године (Боље је умети Војислава Нановића). Наступио је у 26 дугометражних филмова. Најзапаженију филмску улогу, инфантилног продавца каранфила Пере Митића, остварио је у филму Давитељ против давитеља (1984), за коју је награђиван на више фестивала.^[6]

Остварио је велики број улога на ТВ и радију, у бројним ТВ-драмама, серијама, забавним програмима, те у драмама Радио Београда. Његов комичарски таленат ширем гледалишту остаће упамћен и по улози комерцијалисте Божидара Мајковића у ТВ серији Бољи живот.

Преминуо је 26. марта 1993. године у Београду, у 59. години живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.^[7]

• Филмографија на www.filmovi.com
• Ташко Начић на сајту IMDb (језик: енглески)