Ташкент
Ташкент (узб. Toşkent) је главни град Узбекистана. Број становника Ташкента је 2006. износио 1.967.879, а 3.171.259 у ширем градском подручју, док је 2018. године град имао 2.485.900 житеља. Ташкент је исто тако највећи град у бившој совјетској Централној Азији (мада већи урбани центри Урумћи у Кини и Кабул у Авганистану леже унутар географског региона централне Азије).[1] Он је лоциран на североистоку земље у близини границе са Казахстаном.
| Ташкент Toşkent | |
|---|---|
Ташкент | |
 Застава  Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Узбекистан |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2020. | 2.571.668 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 20′ 00″ С; 69° 18′ 00″ И / 41.333333° С; 69.3° И |
| Апс. висина | 455 m |
  Ташкент Ташкент на карти Узбекистана | |
_12-07.JPG)
Данас, као главни град независног Узбекистана, Ташкент задржава мултиетничку популацију, при чему су Узбеци већинска етничка група. Године 2009, град славио 2.200 година своје записане историје.[2]
Историја
Ташкент се први пут помиње у писаним изворима у 3. веку пре нове ере. Његово оригинално име Чоч, касније Тошкант има значење „Камен“ или „Камени град“ у турском и кинеском језику. Прво утврђење је овде настало у 4. или 5. веку нове ере.
Арапи су заузели Ташкент 751. и ту наишли на западне кинеске испоставе. Они су донели ислам у ове крајеве. Током 9. и 10. века град је био у држави Саманида. У 11. веку, Ташкент се по први пут помиње као град.
Џингис Кан је заузео град 1220. и прикључио га свом царству. У 14. веку Ташкент је дошао под власт ратника Тимура Ленка чији су наследници проширили царство у средњој Азији. До 1510. они су стекли потпуну власт над широм области око Ташкента.
У 17. и 18. веку развиле су се јаке трговинске везе Ташкента са Русијом на северу. Трговци су путовали караванима камила. Цар Петар I је слао своје посланике у ове крајеве.
Руски цар Николај I покушао је 1839. да заустави експанзију Британаца у ове крајеве. Руске трупе су заузеле Ташкент, који је 1865. проглашен центром губерније Туркестан.
После Октобарске револуције 1917, Ташкент је 18. априла 1918. проглашен за главни град „Аутономне социјалистичке совјетске републике Туркестан“ у оквиру Русије. Ова република је 1924. издвојена из Русије и подељена, а Ташкент припао Узбечкој ССР у Совјетском Савезу. Област северно од града је припала Казахској ССР. Главни град републике је првобитно био Самарканд, а Ташкент је то постао 1930.
Земљотрес од 26. априла 1966. тешко је уништио град. Ташкент је поново изграђен током 1960-их и 1970-их.
У Ташкенту је 31. августа 1991. проглашена независност Узбекистана.
Географија
Ташкент се налази на североистоку Узбекистана. У непосредној близини града пролази граница с Казахстаном, те је Ташкент погранични град (граница пролази градским предграђима, чак постоје предграђа која се налазе у Казахстану). У совјетском раздобљу су границе међу републикама повлачене на необичан начин, те то отежава функционисање данашњих самосталних држава.
Ташкент је смештен у долини западно од планинских ланаца. Град лежи у долини реке Чирчик, притоци Сир-Дарје. Сир-Дарја је једна од најважнијих река средње Азије и главни центар насељености и привреде.
Клима
Ташкент има медитеранску климу (Кепен: Csa)[3] са јаким утицајем континенталне климе (Кепен: Dsa).[3] Као резултат тока, Ташкент има хладне и често снежне зиме, које нису типичне за медитеранску климу, и дуга топла и сува лета. Зима покрива месеце децембар, јануар и фебруар. Највећи део падавина се јавља током тих месеци, и оне обично падају као снег. Град доживљава два врха преципитације у раној зими и у пролеће. Овај донекле необична расподела падавина је делом последица надморске висине града од 500 m. Дуга лета у Ташкенту обично трају од маја до септембра. Ташкент може да буде изузетно топао током јула и августа. Град прима веома мало падавина током лета, а посебно од јуна до септембра.[4][5]
| Клима Ташкента (1981–2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 22,2 (72) | 25,7 (78,3) | 32,5 (90,5) | 36,4 (97,5) | 39,9 (103,8) | 43,0 (109,4) | 44,6 (112,3) | 43,1 (109,6) | 39,8 (103,6) | 37,5 (99,5) | 31,1 (88) | 27,3 (81,1) | 44,6 (112,3) |
| Максимум, °C (°F) | 6,9 (44,4) | 9,4 (48,9) | 15,2 (59,4) | 22,0 (71,6) | 27,5 (81,5) | 33,4 (92,1) | 35,6 (96,1) | 34,7 (94,5) | 29,3 (84,7) | 21,8 (71,2) | 14,9 (58,8) | 8,8 (47,8) | 21,63 (70,92) |
| Просек, °C (°F) | 1,9 (35,4) | 3,9 (39) | 9,4 (48,9) | 15,5 (59,9) | 20,5 (68,9) | 25,8 (78,4) | 27,8 (82) | 26,2 (79,2) | 20,6 (69,1) | 13,9 (57) | 8,5 (47,3) | 3,5 (38,3) | 14,79 (58,62) |
| Минимум, °C (°F) | −1,5 (29,3) | 0,0 (32) | 4,8 (40,6) | 9,8 (49,6) | 13,7 (56,7) | 18,1 (64,6) | 19,7 (67,5) | 18,1 (64,6) | 13,0 (55,4) | 7,8 (46) | 4,1 (39,4) | 0,0 (32) | 8,97 (48,14) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −28 (−18) | −25,6 (−14,1) | −16,9 (1,6) | −6,3 (20,7) | −1,7 (28,9) | 3,8 (38,8) | 8,2 (46,8) | 3,4 (38,1) | 0,1 (32,2) | −11,2 (11,8) | −22,1 (−7,8) | −29,5 (−21,1) | −29,5 (−21,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 57,8 (2,276) | 57,2 (2,252) | 64,8 (2,551) | 59,8 (2,354) | 40,9 (1,61) | 10,8 (0,425) | 3,5 (0,138) | 1,9 (0,075) | 5,9 (0,232) | 29,3 (1,154) | 41,3 (1,626) | 53,6 (2,11) | 426,8 (16,803) |
| Дани са падавинама | 11,1 | 9,6 | 11,4 | 9,5 | 7,0 | 3,2 | 1,3 | 0,7 | 1,5 | 4,8 | 7,3 | 9,5 | 76,9 |
| Дани са снегом | 13 | 8 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0,2 | 2 | 8 | 32,2 |
| Релативна влажност, % | 73 | 68 | 62 | 60 | 53 | 40 | 39 | 42 | 45 | 57 | 66 | 73 | 56,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 117,3 | 125,3 | 165,1 | 216,8 | 303,4 | 361,8 | 383,7 | 365,8 | 300,9 | 224,8 | 149,5 | 105,9 | 2.820,3 |
| Извор #1: Centre of Hydrometeorological Service of Uzbekistan,[6] World Meteorological Organisation[7] | |||||||||||||
| Извор #2: Pogoda.ru.net (record low and record high temperatures),[8] NOAA (mean monthly sunshine hours, 1961–1990)[9] | |||||||||||||
Становништво
| 1959. | 1970. | 1980. | 1989. | 2005. |
|---|---|---|---|---|
| 911.930 | 1.384.509 | 1.780.002 | 2.072.459 | 2.135.700 |
