срећко манола | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Срећко Манола Иво | ||||||||
Лични подаци | ||||||||
Датум рођења | (1914-10-06)6. октобар 1914. | |||||||
Место рођења | Травник, Аустроугарска | |||||||
Датум смрти | 25. фебруар 1979.(1979-02-25) (64 год.) | |||||||
Место смрти | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија | |||||||
Професија | војно лице | |||||||
Деловање | ||||||||
Члан КПЈ од | 1935. | |||||||
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба | |||||||
Служба | Југословенска војска Интернационалне бригаде НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1934–1937. 1937–1939. 1941–1974. | |||||||
Чин | поручник НРА генерал-пуковник ЈНА | |||||||
У току НОБ | командант Шесте личке пролетерске дивизије | |||||||
Херој | ||||||||
Народни херој од | 24. јула 1953. | |||||||
Одликовања |
|
Срећко Манола — Иво (Травник, 6. октобар 1914 — Загреб, 25. фебруар 1979) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
Рођен је 6. октобра 1914. године у Травнику, у службеничкој породици. Остао је без оца са три године, након чега се с мајком и браћом преселио код стрица у Сарајево, 1919. године. После завршене основне школе, у Сарајеву је завршио нижу гимназију. Године 1929. уписао се на Поморско-трговачку академију у Котору, а завршио је у Дубровнику, матуриравши 1934. године, након чега је био официр Трговачке морнарице Југословенске војске.[1] Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1935. године.
У Шпанском грађанском рату учествовао је од јула 1937. године. Био је помоћник начелника Штаба за извиђање и осматрање у Трећој батерији „Либкнехт“ Другог дивизиона тешке артиљерије „Шкода“. У мају 1938. године, у току жестоких борби код Мескита, био је најпре постављен за начелника Штаба, а затим и за команданта дивизиона у чину поручника Шпанске републиканске армије. Након обзнане Шпанске републиканске владе од 8. октобра 1938, да се сви странци обеју зараћених страна повуку и издвајања југословенских интербригадиста из 129. интернационалне бригаде, Југословени су формирали свој батаљон, који се састојао од две чете, а Манола је тада био постављен за командира Првог вода Прве чете.
Након слома Шпанске републике, Манола је од фебруара 1939. до маја 1941. био у концентрационим логорима у Француској. Заједно с групом југословенских добровољаца, из логора Верне д'Арјеж пребацио се у Немачку, где је једно време био затворен у логору Вaтенштет. Убрзо је побегао из логора и партијским везама вратио се у Југославију.
Одмах по повратку у Југославију, приступио је Народноослободилачкој борби и учествовао у развијању устанка на Кордуну и Банији, а од септембра 1941. и у Лици. Био је делегат Војног комитета при Централном комитету КП Хрватске, а крајем 1941. постао је командант групе партизанских одреда за Банију и Кордун. Априла 1942, постао је командант Прве оперативне зоне Хрватске, а новембра исте године командант Шесте личке дивизије НОВЈ.
Током битке на Неретви 1943, руководио је борбама 6. дивизије на Сувашевици и Лапачкој долини, у којима је уништена читава колона италијанске дивизије. Од априла до септембра 1943, био је први помоћник команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске, а од октобра заменик команданта Морнарице НОВЈ при Врховном штабу НОВЈ. На тој дужности налазио се до 1946. године.
Након рата, остао је у професионалној војној служби у Југословенској народној армији (ЈНА). Био је начелник управе у Генералштабу ЈНА. Завршио је Вишу војну академију ЈНА, 1955. године. Био је начелник Више војне академије ЈНА и командант Штаба за народну одбрану СР Хрватске. Дужност начелника Војнообавештајне службе обављао је од 1948. до 1953. и од 1960. до 1963. године.[2]
Године 1971. подржао је идеје Хрватског прољећа.[3]
Имао је чин генерал-пуковника ЈНА. Активна служба у ЈНА му је престала 1974. године.
Преминуо је 25. фебруара 1979. године у Загребу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања, међу којима су Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 24. јула 1953. године.
Шеста личка пролетерска дивизија | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Јединице и руководиоци Шесте личке пролетерске ударне дивизије Никола Тесла | |||||||
Јединице |
| ||||||
Руководиоци |
|
Официри ЈНА — Шпански добровољци | ||
---|---|---|
Виши официри и генерали ЈНА који су били учесници Шпанског грађанског рата | ||
официри | ||
генерали |
Народни хероји из Лике | ||
---|---|---|
Народни хероји Југославије рођени на територији Лике, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју: | ||
Госпић | ||
Грачац | ||
Доњи Лапац | ||
Кореница | ||
Оточац | ||
Удбина | ||
Остали |