Симо Крунић

Крунић је играо за Сарајево и Жељезничар,^[1] а због рата је 1992. дошао у Србију и заиграо за ОФК Београд.^[2] После две сезоне у клубу, 1994. године прелази у шпанског друголигаша Атлетико Марбељу, где му је тренер био Драгослав Шекуларац.^[3] После Марбеље је отишао у Јужну Кореју, где је играо за Поханг Атомс са којим је освојио куп Јужне Кореје 1996. године. Затим се вратио у Југославију и наступао за београдски Чукарички Станком, а 1997. године је отишао у Грчку где је наступао за Ларису, ИЛТЕКС Калохори и Панетоликос.^[1]

Тренерску каријеру је започео у омладинској школи ОФК Београда, где је био и помоћни тренер.^[4] Самосталну тренерску каријеру је почео у Његошу из Ловћенца.^[5][4] Био је и помоћник селектору младе репрезентације СЦГ Драгомиру Окуки на Европском првенству за младе 2006. у Португалу.^[4][6] Такође је био помоћник селектору сениорске репрезентације Србије Хавијеру Клементеу у квалификацијама за ЕП 2008.^[4]

У сезони 2006/07. је водио БАСК у Првој лиги Србије. У јануару 2008. године је преузео сарајевски Жељезничар,^[7] са којим је на крају сезоне 2007/08. завршио на деветом месту првенства БиХ.^[8] У јесењем делу сезоне 2008/09. Жељо је под Крунићевом тренерском палицом заузео осмо место са 14 бодова мање од јесењег првака Зрињског и десет више од, у то време, последњепласираног Вележа.^[9] Напустио је клуб у децембру 2008.

У априлу 2009. је преузео ОФК Београд.^[10][9] Успео је да на крају сезоне 2008/09. обезбеди опстанак екипи ОФК Београда, након што је у последњој и одлучујућој утакмици савладао Банат (2:1) на Омладинском стадиону.^[11][12] У фебруару 2010. је преузео Чукарички који се у том моменту налазио на последњем месту Суперлиге.^[13] Као и са ОФК Београдом, Крунић је и са екипом Чукаричког успео да обезбеди опстанак. Клуб је тада био у лошој финансијској ситуацији па је Крунић у августу 2010. поднео оставку на место тренера.^[14]

У априлу 2011. је преузео Инђију,^[1] али са овим клубом није успео да сачува суперлигашки статус.^[15]

У јуну 2011. Крунић је преузео екипу Јагодине.^[5] Водио је овај клуб у наредне две сезоне. Фудбалери Јагодине под Крунићевим вођством остварили су највеће успехе у историји клуба. Освојили су трофеј Купа Србије 2013. године,^[16] и играли квалификације за Лигу Европе.^[17] Након одласка из Јагодине, током 2013. године је водио кинески Далијен.^[18] У септембру 2014. је по други пут у каријери преузео Јагодину.^[19] Са Јагодином је у сезони 2014/15. освојио 10. место у Суперлиги, а на крају сезоне му је истекао уговор па је напустио клуб.^[20]

У марту 2017. постављен је за тренера Радника из Сурдулице.^[21] Успео је да обезбеди Раднику опстанак у Суперлиги, па је у јуну 2017. продужио сарадњу са клубом на још једну годину.^[22] У сезони 2017/18. са Радником је освојио девето место у Суперлиги, док је у Купу клуб из Сурдулице елиминисан у шеснаестини финала.

Крајем маја 2018. је преузео Чукарички, по други пут у својој каријери.^[23] Крунић је са екипом Чукаричког у сезони 2018/19. освојио четврто место у Суперлиги Србије па је тако клуб изборио пласман у квалификације за Лигу Европе, први пут после три године. На крају сезоне му је истекао уговор па је напустио клуб.^[24]

Крунић је 4. јула 2019. постављен за тренера Радничког из Ниша.^[25] Са екипом Радничког је елиминисан од естонске Флоре већ у 1. колу квалификација за Лигу Европе. Водио је тим на првих пет утакмица у Суперлиги Србије (три победе уз по један реми и пораз), након чега је смењен са места тренера 19. августа 2019.^[26]

Крајем октобра 2019. поново преузима Радник из Сурдулице.^[27] Био је тренер Радника до августа 2020. године, када је споразумно раскинут уговор.^[28] У октобру 2022. је по трећи пут постављен за тренера Радника из Сурдулице.^[29]

као играч:

• Поханг Атомс
  • Куп Јужне Кореје: 1996.

као тренер:

• Јагодина
  • Куп Србије: 2013

• Профил Симе Крунића
• Симо Крунић на сајту BDFutbol (језик: енглески)