Сервија (град)
Сервија (грч. Σέρβια) или Србица, насељено је место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој).
| Сервија Σέρβια | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Општина | Сервија-Велвентос |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.540 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 11′ 00″ С; 22° 00′ 00″ И / 40.183333° С; 22.0° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 604 m |
  Сервија Сервија на карти Грчке | |
| Поштански број | 505 00 |
| Позивни број | 24640 |
| Регистарска ознака | KZ |
| Веб-сајт | |
| dservionvelventou.gr/ | |
Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника.
Историја
Место Србица у Солунској области основали су досељени Срби из Закарпатске Србије, дозволом римског цара Ираклија, 640. године. Али нису се ту дуго задржали.[1][2] Град је описао у свом делу византијски цар Јован Кантакузин.[3] Област је по том граду носила назив Сервија.[4] Србица је око 879. године била епископска столица Сервијска. Кантакузин је напао на град Србицу 1350. године, док је њим владао српски намесник Прељуб.[5] Из Србице је био родом митрополит београдски Дионизије Поповић (рођен око 1750), писао је П. Шафарик.[6]
Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су још пре 7. века српска племена која су се на то подручје доселила из Бојке (Беле Србије).
