Сеница шљиварка
Сеница шљиварка (лат. Poecile lugubris) врста је птице из породице сеница. Реч lugubris потиче из латинског језика и значи жалостан.[2]
Сеница шљиварка | |
---|---|
![]() | |
Poecile lugubris | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Passeriformes |
Породица: | Paridae |
Род: | Poecile |
Врста: | P. lugubris |
Биномно име | |
Poecile lugubris Temminck, 1820 | |
![]() | |
Распрострањеност врсте Poecile lugubris | |
Синоними | |
Parus lugubris |
Опис
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Rouwmees-1_%2828030714084%29.jpg/220px-Rouwmees-1_%2828030714084%29.jpg)
Сеница шљиварка је од врха репа до врха кљуна дугачка око 14 центиметара, а телесна тежина ове врсте се креће од 15 до 19 грама.[3] Ову врсту сенице карактеришу бели образи и црно подручје испод кљуна, на врату. Наизглед је слична сивој сеници, али се од ње може веома лако разликовати по томе што има веће црно подручке испод кљуна и по томе што јој се бело подручје задржава на образима док се код сиве сенице шири и на задњи (дорзални) део тела.[3]
Распрострањеност и станиште
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/Parus_lugubris._Distribution_map.png/220px-Parus_lugubris._Distribution_map.png)
Ареал сенице шљиварке обухвата Балканско полуострво, Малу Азију и делове Блиског истока. Насељава медитеранска и субмедитеранска подручја са отвореним (где је густина дрвећа мања) листопадним или медитеранским шумама (храста, маслине, букве, врбе, кедра, смреке, итд.), шикарама, виноградима воћњацима и живицама. Живи углавном у побрђу, нижим планинама или клисурама.[4][5]
Биологија
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Parus_lugubris_Naumann.png/220px-Parus_lugubris_Naumann.png)
Сеница шљиварка се храни углавном инсектима, њиховим ларвама, јајима, а такође и семенима биљака. Гнезди се од марта до августа и моногамна је врста. Гнезда прави у рупама у умирућем дрвећу и воћкама, али такође и међу стенама. Сеница шљиварка гнездо гради од вуне, длаке, перја и биљног материјала. У гнездо женка полаже од 5 до 7 јаја. Станарица је, са повременим кретањима ради промене надморске висине у одређеним деловима ареала. Званичних података о бројности сенице шљиварке нема, а популациони тренд се оцењује као стабилан.[4][5]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Poecile_lugubris_MHNT.ZOO.2010.11.181.20.jpg/270px-Poecile_lugubris_MHNT.ZOO.2010.11.181.20.jpg)
Угроженост
Утврђено је да у појединим деловима ареала (у Јерменији) угрожавајући фактор представља све већи број дивљих пожара и употреба токсичних материја у пољопривреди.[4]
Сеница шљиварка у Србији
У Србији је сеница шљиварка редовна гнездарица побрђа и брдских предела јужно од Саве и Дунава са популацијом између 7 000 и 13 000 гнездећих парова.[5]
Референце
Литература
- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Спољашње везе
-
Подаци везани за чланак Poecile lugubris на Викиврстама
Медији везани за чланак Сеница шљиварка на Викимедијиној остави