Север Косова и Метохије

Север Косова и Метохије
Ибарски Колашин
Север Косова и Метохије; Ибарски Колашин;
	Мапа Србије, север Косова и Метохије је обележен наранџастом бојом Север Косова и Метохије
Матична држава	Србија
Административни; центар	Северна Косовска Митровица
Највећи град	Северна Косовска Митровица
Службени језик	српски
Владавина
Облик власти	самоуправна регија
— Председник Скупштине Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија	Радован Ничић
Историја
Битни догађаји	‍
— Криза на северу Косова и Метохије	2011 – данас
— Бриселски споразум (2013)	19. април 2013.
— Заједница српских општина	у процесу оснивања
Географија
Површина	‍
— укупно	1,007 км2
Становништво	‍
— 2006.	68 000
— 2015.	79 910
— густина	79 становника ст./км2
Економија
Валута	динар
— код валуте	RSD
Остале информације
Временска зона	UTC +1 (CET); UTC +2 (CEST)

Север Косова и Метохије (познато и као Ибарски Колашин) је незванични назив за регион на северу Аутономне Покрајине Косово и Метохија, претежно насељен Србима, а који је након албанског проглашења независности остао под контролом Владе Србије. Састоји се од четири општине: Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.

За разлику од српских енклава у централном делу покрајине, које су окружене територијом насељеном Албанцима, Северно Косово има непосредну везу са централном Србијом. На територији севера Косова и Метохије и даље делују српске институције, које су саставни део политичког, здравственог, културног и образовног система Србије. Након измештања из Приштине због ратних дешавања 1999. године и привременог боравка у централној Србији, сви факултети Универзитета у Приштини смештени су на север Косова и Метохије, у Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић, Лешак и Зубин Поток.

На северу Косова и Метохије се налази и седиште Скупштине Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

Површина овог подручја је око 1.007 km² што је око 9,2% територије Косова и Метохије.

Од проглашења независности Републике Косово^[а], учестали су инциденти на северу. Врхунац достижу 2011. када Полиција Косова покушава да заузме административне прелазе Јариње и Брњак, 2013. и након потписивања Бриселског споразума. Нова криза је избила 2017. године приликом покушаја преласка воза Београд–Рашка на територију Космета.

У складу са Бриселским споразумом планирано је укидање паралелних институција и оснивање Заједнице српских општина у коју би ушле и општине са севера Косова и Метохије.