Свјетско друмско првенство UCI
Свјетско друмско првенство UCI је годишње такмичење које организује Свјетска бициклистичка унија (UCI) како би одредила свјетског шампиона у друмском бициклизму. Првенства се одржавају у више категорија, за мушкарце и жене, у другој држави сваке године. Свјетски шампион носи бијелу мајицу са обојеним тракама у подручју груди до наредног првенства. Због сличност са бојама дуге, дато јој је име мајица дугиних боја. Прва три возача добијају златну, сребрну и бронзану медаљу. Бившим свјетским шампионима дозвољено је да носе украс на крагни и рукавима у дугиним бојама.
Свјетско друмско првенство UCI | |
---|---|
Статус | активан |
Датум(и) | август—септембар |
Основан | 1921. |
Тип | спорт |
Локација | разне државе |
Последње одржавање | 2020 |
Следеће | 2021 |
Организатор | UCI |
Веб-сајт | |
https://www.uci.org/ |
Првенства се одржавају за сениоре, возаче до 23 године и јуниоре, у друмској трци и хронометру. Од 1962. до 1994. године, одржавано је првенство у екипном хронометру за националне тимове, док се у периоду од 2012. до 2018. одржавало првенство у екипном хронометру за комерцијалне тимове. Од 2019. одржава се првенство у екипном хронометру за мјешовите националне тимове.
Од 2023. на сваке четири године, годину прије Олимпијских игара, одржаваће се заједничко Свјетско првенство, на којем ће се у периоду од двије недеље, у истом граду, такмичити бициклисти из 13 различитих Свјетских првенстава.
Историја
Прво Свјетско друмско првенство одржано је 1921. године, али је једина дисциплина била трка за аматере.[1] Прво друмско првенство за професионалце одржано је 1927. године, на стази Нирбугринг, у данашњој Њемачкој. Аматери и професионалци су возили заједно, стартовало је 55 возача, од чега су 33 били аматери.[2] Побиједио је Италијан Алфредо Бинда, подијум су употпунили Италијани — Костанте Ђирарденго и Доменико Пјемонтези.[2] Од аматера, Белгијанац Жан Арт завршио је трку на петом мјесту и проглашен је за аматерског свјетског шампиона.[2] Друмска трка за жене први пут је одржана 1958. године, побиједила је Луксембуржанка Елси Јакобс.[3]
Године 1962. представљено је Свјетско првенство у екипном хронометру за националне тимове, које се, од 1972. није одржавало само у годинама у којима су се одржавале Олимпијске игре.[4] Године 1994. уведен је индивидуални хронометар за мушкарце[5] и жене,[6] док је исте године укинут екипни хронометар за националне тимове.[4] До 1995. године одржавано је Свјетско првенство за аматере,[7] које је 1996. замијењено категоријом за возаче до 23 године, у друмској трци[8] и у вожњи на хронометар.[9] Друмска трка за јуниоре уведена је 1975,[10] док је вожња на хронометар уведена 1994.[11] Године 2012. уведен је екипни хронометар за комерцијалне тимове за мушкарце и жене, који је укинут након првенства 2018.[12] Године 2019, представљен је мјешовити хронометар за националне тимове, који се састоји у штафети од по три мушкарца и три жене. Мушкарци стартују први, а у тренутку када други возач пређе линију циља, стартују жене. Коначно вријеме узима се када друга жена прође кроз циљ.[13] Прво првенство у мјешовитом хронометру освојила је Холандија.[14]
Од 1995. Свјетско друмско првенство одржава се на крају сезоне у Европи, након Вуелта а Еспање. Прије тога, првенство се одржавало крајем августа или прве недеље септембра,[15] изузев 1970, када је првенство одржано средином августа.[16]
Свјетско друмско првенство одржава се у различитим градовима и регионима сваке године. Првенство се одржава по равном терену, што фаворизује спринтере, као и по успонима, што фаворизује брдаше. Рута је обично у финишу кружна и возачи морају да одвезу одређени број кругова. Друмска трка у оквиру Свјетског првенства, као и два од три гранд тура, обично Тур де Франс и Ђиро д’Италија, сматрају се Троструком круном бициклизма.[17] Једино су Еди Меркс (1974) и Стивен Роуч (1987) освојили Ђиро, Тур и друмску трку на Свјетском првенству исте године.[18]
Свјетско друмско првенство се од оснивања одржавало посебно од првенстава у другим дисциплинама, различитим датумима и у различитим државама, сваке године. Од 2023. по први пут ће првенство бити одржано у истом граду у свим врстама бициклизма и свим дисциплинама, као јединствено Свјетско првенство у бициклизму.[19] Домаћин првог јединственог првенства је Глазгов, након чега ће јединствено Свјетско првенство бити одржавано сваке четири године, годину прије Олимпијских игара.[19]
Због пандемије вируса корона, сезона 2020. је била прекинута, а након успостављања новог календара, првенство је помјерено за крај септембра, недељу дана након Тур де Франса. Првобитно су домаћини Свјетског првенства 2020.требало да буду швајцарски градови Игл и Мартињи, али су швајцарске власти донијеле закон о забрани окупљања, због чега је првенство отказано.[20] Након отказивања, Имола и успон Ла Планш де бел филс у планинском масиву Вогези, на којем је завршен Тур де Франс, били су кандидати за организацију првенства.[21] Организација је додијељена Имоли, али организовано је само првенство у дисциплинама за сениоре за мушкарце и жене, без дисциплина за јуниоре и возаче до 23 године.[22]
Дисциплине
На свјетском првенству учествују национални тимови, умјесто комерцијалних који се такмиче на већини трка. Побједници у свим категоријама носе мајицу дугиних боја на свим тркама у тој категорији на којима наступају, до наредног првенства.
Тренутно се првенство одржава у 11 категорија:
- Друмска трка за мушкарце
- Вожња на хронометар за мушкарце
- Друмска трка за возаче до 23 године
- Вожња на хронометар за возаче до 23 године
- Друмска трка за јуниоре
- Вожња на хронометар за јуниоре
- Друмска трка за жене
- Хронометар за жене
- Друмска трка за јуниорке
- Вожња на хронометар за јуниорке
- Мјешовити екипни хронометар
Бивше дисциплине:
- Друмска трка за аматере
- Екипни хронометар за мушкарце
- Екипни хронометар за жене
Првенства
Година | Држава | Локација |
---|---|---|
1961 | Швајцарска (6) | Берн (2) |
1962 | Италија (5) | Сало |
1963 | Белгија (5) | Ронс |
1964 | Француска (5) | Саланш |
1965 | Шпанија | Сан Себастијан |
1966 | Западна Њемачка (2) | Нирбургринг (2) |
1967 | Холандија (5) | Херлен |
1968 | Италија (6) | Имола |
1969 | Белгија (6) | Хезден-Золдер |
1970 | Велика Британија (2) | Лестер |
1971 | Швајцарска (7) | Мендиризио |
1972 | Француска (6) | Гап |
1973 | Шпанија (2) | Барселона |
1974 | Канада | Монтреал |
1975 | Белгија (7) | Ивуар |
1976 | Италија (7) | Остуни |
1977 | Венецуела | Сан Кристобал |
1978 | Западна Њемачка (3) | Нирбургринг (3) |
1979 | Холандија (6) | Валкенбург (3) |
1980 | Француска (6) | Саланш (2) |
1981 | Чехословачка | Праг |
1982 | Велика Британија (3) | Гудвуд |
1983 | Швајцарска (8) | Тал |
1984 | Шпанија (3) | Барселона (2) |
1985 | Италија (8) | Ђавера дел Монтело |
1986 | САД | Колорадо Спрингс |
1987 | Аустрија | Филах |
1988 | Белгија (8) | Ронс (2) |
1989 | Француска (7) | Шамбери |
1990 | Јапан | Уцуномија |
1991 | Њемачка (3) | Штутгарт |
1992 | Шпанија (4) | Бенидорм |
1993 | Норвешка | Осло |
1994 | Италија (9) | Агриђенто |
1995 | Колумбија | Дуитама |
1996 | Швајцарска (9) | Лугано (2) |
1997 | Шпанија (5) | Сан Себастијан (2) |
1998 | Холандија (7) | Валкенбург (4) |
Година | Држава | Локација |
---|---|---|
1999 | Италија (10) | Верона |
2000 | Француска (8) | Плуе |
2001 | Португалија | Лисабон |
2002 | Белгија (9) | Хезден-Золдер (2) |
2003 | Канада (2) | Хамилтон |
2004 | Италија (11) | Верона (2) |
2005 | Шпанија (6) | Мадрид |
2006 | Аустрија (2) | Салцбург |
2007 | Њемачка (4) | Штутгарт (2) |
2008 | Италија (12) | Варезе (2) |
2009 | Швајцарска (10) | Мендиризио (2) |
2010 | Аустралија | Мелбурн |
2011 | Данска (6) | Копенхаген (6) |
2012 | Холандија (8) | Валкенбург (5) |
2013 | Италија (13) | Фиренца |
2014 | Шпанија (7) | Понферада |
2015 | САД (2) | Ричмонд |
2016 | Катар | Доха |
2017 | Норвешка (2) | Берген |
2018 | Аустрија (3) | Инзбрук |
2019 | Велика Британија (4) | Харогејт |
2020 | Италија (14) | Имола (2)[а] |
2021 | Белгија (10) | Бриж и Левен |
2022 | Аустралија (2) | Вулонгонг |
2023 | Велика Британија (5) | Глазгов |
2024 | Швајцарска (12) | Цирих (4) |
Укупна табела
- Ажурирано након првенства 2020.
Табела медаља укључује само медаље у сениорској конкуренцији. Медаље освојене у екипном хронометру за комерцијалне тимове, које је одржавано у периоду од 2012 до 2018, нису рачунате.
Ранг | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | Италија | 53 | 47 | 43 | 154 |
2 | Белгија | 38 | 31 | 29 | 98 |
3 | Холандија | 37 | 31 | 28 | 96 |
4 | Француска | 33 | 30 | 30 | 93 |
5 | Швајцарска | 15 | 23 | 21 | 59 |
6 | САД | 14 | 14 | 13 | 41 |
7 | Њемачка | 13 | 17 | 20 | 50 |
8 | Велика Британија | 13 | 11 | 12 | 36 |
9 | Совјетски Савез | 12 | 16 | 16 | 44 |
10 | Источна Њемачка | 10 | 2 | 4 | 16 |
11 | Шпанија | 9 | 13 | 16 | 38 |
12 | Шведска | 9 | 5 | 7 | 21 |
13 | Данска | 7 | 11 | 9 | 27 |
14 | Пољска | 7 | 7 | 3 | 17 |
15 | Аустралија | 6 | 11 | 6 | 23 |
16 | Западна Њемачка | 4 | 4 | 5 | 13 |
17 | Русија | 4 | 4 | 4 | 12 |
18 | Словачка | 4 | 0 | 0 | 4 |
19 | Литванија | 3 | 3 | 5 | 11 |
20 | Норвешка | 2 | 2 | 4 | 8 |
21 | Белорусија | 2 | 0 | 1 | 3 |
22 | Луксембург | 1 | 3 | 4 | 8 |
23 | Нови Зеланд | 1 | 2 | 2 | 5 |
24 | Украјина | 1 | 2 | 1 | 4 |
25 | Ирска | 1 | 1 | 3 | 5 |
26 | Летонија | 1 | 1 | 0 | 2 |
27 | Колумбија | 1 | 0 | 3 | 4 |
28 | Португалија | 1 | 0 | 0 | 1 |
29 | Канада | 0 | 3 | 3 | 6 |
30 | Чехословачка | 0 | 2 | 2 | 4 |
31 | Аустрија | 0 | 1 | 2 | 3 |
32 | Мађарска | 0 | 1 | 1 | 2 |
Словенија | 0 | 1 | 1 | 2 | |
34 | Бразил | 0 | 1 | 0 | 1 |
35 | Казахстан | 0 | 0 | 2 | 2 |
36 | Чешка | 0 | 0 | 1 | 1 |
Финска | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Уругвај | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно | 38 држава | 302 | 300 | 303 | 905 |