Светско првенство у фудбалу 2006.

7. јула 2000. у Цириху се сазнало ко ће бити домаћин светског првенства у фудбалу 2006. Немачка је победила са једним гласом више, испред Јужне Африке (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).

Кандидати су били:

•  Бразил
•  Енглеска
•  Немачка
•  Мароко
•  Јужна Африка

Резултати

Држава	Глас
	1	2	3
Немачка	10	11	12
Јужна Африка	6	11	11
Енглеска	5	2	0
Мароко	2	0	0
Бразил	0	0	0
Укупно гласова	23	24	23

Укупно 198 репрезентација света је учествовало у квалификацијама за ово светско првенство у фудбалу. Домаћин Немачка је била аутоматски квалификована. Остале репрезентација су се квалификовале по континенталним такмичењима: 13 репрезентације из УЕФА зоне (Европа), 5 из КАФ зоне (Африка), 4 из КОНМЕБОЛ зоне (Јужна Америка), 4 из АФК (Азија) и 3 репрезентације из КОНКАКАФ зоне (Северна Америка, Средња Америка и Кариби). Последња 2 места су добијали победници из меча АФК против КОНКАКАФ и КОМНЕБОЛ против ОКФ (Аустралија).

Репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобагоа, Украјине и Чешке Републике су се први пут појавиле на светком фудбалском првенству. Чешка и Украјина су биле раније квалификоване као независне државе, Чешка од Чехословачке и Украјина од СССР, а последњи пут су играли заједно на СП у фудбалу 1990.

Следећи тимови су обезбедили учешће на првенству:^[3]

Светско првенство је почело 9. јуна са 32 репрезентације које су се такмичиле у првом кругу мечева у одвојеним групама. Било је осам група са по 4 репрезентације. Унутар групе су играле свака са сваком репрезентацијом по једном, што је укупно шест утакмица по групи. У други круг такмичења су се квалификовале по две првопласиране екипе из сваке групе. Други круг је почео 24. јуна. На турниру су одигране укупно 64 утакмице.

Иако немачка репрезентација није успела освојити турнир, турнир је био веома успешан. Стадиони и систем транспорта били су А-класе.

Немац Мирослав Клозе освојио је, са 5 голова, златну копачку као најбољи стрелац првенства. Друго место је добио Аргентинац Ернан Креспо са 3 гола. Ниједан играч шампиона Италије није дао више од 2 гола на турниру, али је зато 10 различитих фудбалера постигло поготке.

Први пут у историји светског првенства у фудбалу Филип Лам је постигао први гол на турниру као одбрамбени играч, а последњи гол првенства је постигао Марко Матераци такође италијански одбрамбени играч.

Додељено је 245 жутих и 28 црвених картона. У току плеј-оф утакмице између Португала и Холандије додељено је 16 жутих и 4 црвена картона, шта је значило да је нови рекорд у картонима на светском првенству постављен.

Италија је стигла до финала са јаком одбраном, против репрезентације Аустралије Италијани су победили након пенала, који је досуђен у 95. минуту за чију је реализацију био задужен Франческо Тоти. У четвртфиналу Италија је савладала Украјину са убедљивих 3:0. Голове су постигли Ђанлука Замброта и Лука Тони који се два пута уписао у листу стрелаца. У полуфиналу Италија је савладала домаћина Немачку са 2 према 0 након продужетака. Голове су постигли Алесандро дел Пјеро и Фабио Гросо.

Француска није имала лаке утакмице у плеј-оф фази, првенствено због тога што су морали да играју против тадашњег шампиона репрезентације Бразила које су успешно савладали. У полу-финалу Французи су савладали Португал са 1 према 0 након извођења пенала, гол је постигао Зинедин Зидан.

У утакмици за треће место, Немачка је савладала Португал са резултатом 3:1.

Финале је одиграно 9. јула 2006. на олимпијским стадиону у Берлину. Италија и њен тренер Марчело Липи победили су Француску после пенала и освојили своју четврту титулу светског шампиона у фудбалу.

Репрезентација Италије по четврти пут је постала шампион планете победом над селекцијом Француске након пенала (5:3) у финалу светског првенства у Немачкој. У регуларном делу утакмице резултат је био нерешен - 1:1, а са беле тачке једини непрецизан био је Давид Трезеге, док су код „азура“ сва петорица фудбалера постигла погодак. Последњи ударац, који је донео велики тријумф екипи Марчела Липија, извео је Фабио Гросо и донео Италији златни пехар након 24 године.^[4]

Пре извођења пенала Француска је остала са играчем мање на терену, након што је у 110. минуту један од њених најбољих играча, Зинедин Зидан добио црвени картон. Капитен „триколора“ је главом ударио дефанзивца Италије Марка Матерација и тако се, праћен звиждуцима већине навијача на стадиону у Берлину, опростио од активног играња фудбала.

Покушај Зидана да мајсторијом са беле тачке савлада Буфона умало се није обио о главу „триколорима“ јер је лопта, која је погодила пречку, једва прешла гол-линију. Након гола мање, Италијани су прешли у офанзиву. Офанзива се исплатила већ у 19. минуту, када је кривац за пенал Француза, Матераци, после корнера Андреа Пирла савладао Бартеза, голмана француске селекције.

Међутим, то је било све што се тиче голова у регуларном делу утакмице, па су шампиона планете по други пут у историји светских првенства морали да одлуче пенали, а за разлику од светског првенства у фудбалу 1994. године, када су елиминисани од репрезентације Бразила, Италијани су овог пута имали више среће.

Жреб је одржан у Лајпцигу, 9. децембра 2005. године.

Свака репрезентација је морала да позове максимално 23 играча и једног тренера за стручни штаб. Сваки тим је, ФИФИ, морао до маја 2006. да преда свој списак.

ФИФА је од поново изабрала 23 од постојећа 44 делегата. Италијан Масимо Де Сантис је због учешћа у фудбалском скандалу у Италији избачен са списка, такође Јамајканац Петер Прендергаст је повредио колено и вратио се назад кући.

12 немачких градова је изабрано да угости најбоље светске фудбалске селекције. Приказани су седећи капацитети на стадионима. Многи од њих имају више места за гледаоце када се на њима одржавају утакмице немачке Бундеслиге.

Репрезентације су смештане по целој Немачкој. У следећој табели можете видети у ком граду је која репрезентација била смештена.

Репрезентација	Град	Савезна држава	Репрезентација	Град	Савезна држава
Ангола	Целе	Доња Саксонија	Аргентина	Херцогенаурах	Баварска
Аустралија	Цвајфлинген	Баден-Виртемберг	Бразил	Кенигштајн	Хесен
Гана	Вирцбург	Баварска	Еквадор	Бад Кисинген	Баварска
Енглеска	Бил	Баден-Виртемберг	Иран	Фридрихсхафен	Баден-Виртемберг
Италија	Дуизбург	Северна Рајна-Вестфалија	Јапан	Бон	Северна Рајна-Вестфалија
Јужна Кореја	Бергиш Гладбах	Северна Рајна-Вестфалија	Костарика	Валдорф	Баден-Виртемберг
Мексико	Гетинген	Доња Саксонија	Немачка	Берлин	Берлин
Обала Слоноваче	Нидеркасел	Северна Рајна-Вестфалија	Парагвај	Оберхахинг	Баварска
Пољска	Барсингхаусен	Доња Саксонија	Португалија	Маријенфелд	Северна Рајна-Вестфалија
Сједињене Државе	Хамбург	Хамбург	Саудијска Арабија	Бад Наухајм	Хесен
Србија и Црна Гора	Билербек	Северна Рајна-Вестфалија	Того	Ванген им Алгау	Баден-Виртемберг
Тринидад и Тобаго	Ротембург	Доња Саксонија	Тунис	Швајнфурт	Баварска
Украјина	Потцдам	Бранденбург	Француска	Ерцен	Доња Саксонија
Холандија	Хинтерцартен	Баден-Виртемберг	Хрватска	Бад Брикенау	Баварска
Чешка	Вестербург	Рајна-Палатинат	Швајцарска	Бад Бертрих	Рајна-Палатинат
Шведска	Бремен	Бремен	Шпанија	Камен	Северна Рајна-Вестфалија
Судије	Ној Изенбург	Хесен

Немац Мирослав Клозе је са 5 голова био најбољи стрелац у току првенства и због тога је добио награду за најбољег стрелца - златну копачку.

5 голова

• Мирослав Клозе

3 гола

• Ернан Креспо
• Макси Родригез
• Роналдо
• Тијери Анри
• Зинедин Зидан
• Лукас Подолски
• Давид Виља
• Фернандо Торес

Потпуни списак стрелаца можете видети на Стрелци у току фудбалског првенства у фудбалу 2006.

Победник светског првенства 2006.

Италија Четврта титула

Добитник златне копачке:[6]	Добитник златне лопте:[7]	Добитник Јашин награде:	Најбољи млади играч:[8]	Добитник ФИФА фер плеј пехара:	Најзанимљива екипа:
Мирослав Клозе	Зинедин Зидан	Ђанлуиђи Буфон	Лукас Подолски	Бразил Шпанија	Португал

ФИФА је 7. јула 2006. објавила списак најбољег тима завршног турнира:

• Светско првенство у фудбалу
• ФИФА
• Немачка
• Фудбал