Светозар Џанић

Као јуниор је играо за СК Славију из Новог Сада. Потом је као 17-годишњак постао првотимац Војводине у којој је играо од 1934. до 1936. године.^[1] Преселио се у Загреб (да би студирао заједно са братом Мираном) и бранио је боје Грађанског.

Због школовања је боравио у Чехословачкој и играо је за неколико фудбалских клубова СК Жиденце, СК Брецлав и Викторију Плзењ.^[2][3] Потом се вратио у Загреб и наставио да игра за Грађански (од 1939. до 1941), са којим је у сезони 1939/40. освојио последње првенство у Краљевини Југославији.^[4]

За репрезентацију Југославије одиграо је три утакмице.^[5] Дебитовао је 29. септембра 1940. у пријатељском сусрету против Мађарске у Будимпешти, а затим је 3. новембра 1940. играо против Немачке у Загребу када су стрелци били Божовић и Цимерманчић. Последњу утакмицу за национални тим је одиграо 23. марта 1941. против Мађарске у Београду — што је уједно била и последња утакмица репрезентације Краљевине Југославије.^[6]

Дана 15. јуна 1941. године наступио је на првој утакмици фудбалске репрезентације НДХ.^[7] Пријатељски сусрет између Немачке и Хрватске, двеју чланица Сила Осовине одигран је на бечком Пратеру, а своју прву фудбалску утакмицу Независна Држава Хрватска је одиграла неславно: поражена је са четири гола разлике (1:5).^[8] Светозару Џанићу је ово била четврта (одиграо три у дресу Бановине Хрватске током 1940), али испоставиће се и последња утакмица у дресу НДХ.

Кад су сазнали да је још пред Други светски рат постао члан КПЈ, усташке власти у Хрватској стрељале су га 18. јуна 1941. са групом родољуба у Максимирској шуми у Загребу.^[9]

• Грађански
  • Првенство Југославије (2): 1937, 1940.

• Списак репрезентативаца Југославије

• Светозар Џанић на сајту reprezentacija.rs
• Светозар Џанић на сајту worldfootball.net