Самогласник

Идеализована схема самогласничког простора, заснована на формантима Данијела Џонса и Џона Велса који изговарају кардиналне самогласнике ИПА. Скала је логаритамска. Сиви опсег је где би F2 био мањи од F1, што је по дефиницији немогуће. [a] је изузетно низак централни самогласник. Фонемски може бити напред или позади, у зависности од језика. Заобљени самогласници који се налазе испред у језичком положају су испред централно у формантном простору, док су незаокружени самогласници који су позади у артикулацији иза централних у простору форманта. Тако [y ɯ] има вероватно сличне вредности F1 и F2 као високи централни самогласници [ɨ ʉ]; слично [ø ɤ] наспрам централног [ɘ ɵ] и [œ ʌ] наспрам централног [ɜ ɞ].

Иста табела, са неколико средњих самогласника. Доњи предњи [æ] је средњи између [a] и [ɛ], док је [ɒ] средњи између [ɑ] и [ɔ]. Задњи самогласници се постепено мењају у заокруживању, од незаобљеног [ɑ] и благо заобљеног [ɒ] до чврсто заобљеног [u]; слично благо заобљено [œ] до чврсто заобљеног [y]. Пошто се [a] посматра као (екстра-)ниски централни самогласник, самогласници [æ ɐ ɑ] се могу редефинисати као предњи, централни и задњи (скоро)ниски самогласници.

Постоје две комплементарне дефиниције самогласника, једна фонетска и друга фонолошка.

• У фонетској дефиницији, самогласник је звук, као што је енглески „ah” /ɑː/ или „oh” /oʊ/, произведен са отвореним вокалним трактом; он је средњи (ваздух излази дуж средине језика), орални (барем део протока ваздуха мора изаћи кроз уста), без трења и континуиран.^[2] Не постоји значајно повећање ваздушног притиска у било којој тачки изнад глотиса. Ово је у супротности са сугласницима, као што је енглеско „sh” [ʃ], који имају сужење или затварање у неком тренутку дуж вокалног тракта.
• У фонолошкој дефиницији, самогласник је дефинисан као слоговни, звук који чини врх слога.^[3] Фонетски еквивалентан, али неслоговни звук је полуглас. У оралним језицима, фонетски самогласници обично чине врх (нуклеус) многих или свих слогова, док сугласници формирају почетак и (у језицима који их имају) код. Неки језици дозвољавају другим звуцима да формирају језгро слога, као што је слоговно (тј. вокално) l у енглеској речи table [ˈtʰeɪ.bl̩] (када се не сматра да има слаб самогласнички звук: [ˈtʰeɪ.bəl]) или слоговно р у српскохрватској речи врт [ʋr̩̂t] „башта“.

Фонетска дефиниција „самогласника” (тј. звука који се производи без сужења у вокалном тракту) не поклапа се увек са фонолошком дефиницијом (тј. звука који формира врх слога).^[4] Апроксиманти [j] и [w] ово илуструју: оба су без много сужења у вокалном тракту (тако да фонетски изгледају као самогласници), али се јављају на почетку слогова (нпр. у „yet“ и „wet”) што сугерише да су фонолошки сугласници. Слична дебата се води око тога да ли реч попут bird у ротичком дијалекту има самогласник р-боје /ɝ/ или слоговни сугласник /ɹ̩/. Амерички лингвиста Кенет Пајк (1943) предложио је термине „вокоид“ за фонетски самогласник и „вокал“ за фонолошки самогласник,^[5] те су коришћењем ове терминологије [j] и [w] класификовани као вокоиди, али не и самогласници. Међутим, Мадисон и Емори (1985) су показали из низа језика да се полугласници производе са ужим сужењем вокалног тракта од самогласника, те се на основу тога могу сматрати сугласницима.^[6] Без обзира на то, фонетске и фонемске дефиниције и даље би биле у сукобу за слоговно /l/ у речи table или слоговни назали у речима button и rhythm.

У трећем издању свог уџбеника, Петер Ладефогед је препоручио коришћење дијаграма Ф1 у односу на Ф2 – Ф1 да би се приказао квалитет самогласника.^[7] Међутим, у четвртом издању, променио је препоруку да би усвојио једноставну зависност Ф1 од Ф2,^[8] и ова једноставна зависност Ф1 од Ф2 је задржана у петом (и последњем) издању књиге.^[9] Катрина Хејворд упоређује ове две врсте дијаграма и закључује да цртање Ф1 наспрам Ф2 – Ф1 „није баш задовољавајуће због његовог утицаја на постављање централних самогласника“,^[10] те такође препоручује коришћење једноставан дијаграм Ф1 наспрам Ф2. Заправо, овакву врсту графа Ф1 vs. Ф2 користили су аналитичари да покажу квалитет самогласника у широком спектру језика, укључујући РП,^[11][12] краљичин енглески,^[13] амерички енглески,^[14] сингапурски енглески,^[15] брунејски енглески,^[16] севернофризијски,^[17] турски кабардијски^[18] и различитe аутохтонe аустралијскe језиke.^[19]

Самогласник на Викимедијиној остави.

• IPA chart with MP3 sound files
• IPA vowel chart with AIFF sound files
• Materials for measuring and plotting vowel formants Архивирано 2019-09-03 на сајту Wayback Machine
• Vowels and Consonants Архивирано 2005-07-03 на сајту Wayback Machine Online examples from Ladefoged's Vowels and Consonants, referenced above.