Руфина Амаја

Рођена је 1943. године. Током грађанског рата у Салвадору 11. и 12. децембра 1981. је била једина преживела у масакру у Ел Мозотеу. О догађају су извештавала два америчка новинара,^[1] али новинарска заједница и влада Сједињених Америчких Држава и Салвадора је сумњала у истинитост њихових тврдњи.^[2] Због тога је за евентуалну истрагу Комисије Уједињених нација о истини након завршетка рата било кључно Амајино сведочење о нападима. Истрага је довела до инхумације тела закопаних у новембру 1992. и закључка комисије да је Амајино сведочење тачно.^[3][4][5] Била је очевидац злоставља жена, убијања мушкараца, жена и деце из митраљеза и спаљивања њихових тела од стране владиних војника.^[6] Скривајући се на дрвету, молила се Богу да ако је пусти да преживи да ће испричати свима шта се тамо догодило што је и урадила.^[7] Тада је изгубила супруга Доминга Клароса чије је обезглављивање видела, деветогодишњег сина Кристина који ју је позивао у помоћ и ћерке Марију Долорес, Марију Лилијан и Марију Изабел узраста пет и три године и осам месеци.^[8] Једино од њихове деце које није убијено у масакру је била ћерка Фиделија која у то време није била у селу.^[8] Након масакра је једно време била избеглица у Хондурасу где се 1985. године удала за Хозеа Нативидада са којим је имала четворо деце.^[9] Од њега се развела након две године брака.^[10] Вратила се у Салвадор 1990. и постала члан римокатоличке цркве.^[10] До марта 2000. је живела у близини села Сегундо Монтес^[9][11] који су основали репатрирани изгнаници у знак сећања на језуитског свештеника и научника убијеног током рата у масовном атентату од стране владиних снага. Преминула је од можданог удара у болници у Сан Салвадору 6. марта 2007. након дуге болести.^[12][13]

• Amaya, Rufina; Danner, Mark; Consalvi, Carlos Enríquez (1998). Luciérnagas en El Mozote [Fireflies in El Mozote]. San Salvador, El Salvador: Ediciones de Museo de la Palabra y la Imágen. 
• Danner, Mark (2005). The Massacre at El Mozote. Granta Books. ISBN 1-86207-785-1. 

• Масакр у Ел Мозотеу Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јун 2006)
• Сведочење Руфине Амаје (на шпанском)
• New York Times, сећање на Руфину Амају, Национални јавни радио 17. март 2007.
• Галерија фотографија Руфине Амаје^{[мртва веза]}