Румунска дијаспора

Румунска дијаспора представља етнички румунско становништво изван граница Румуније и Молдавије. Концепт обично не укључује етничке Румуне који живе као домороци у оближњим државама, већ оне Румуне који живе у Украјини, Србији и другим земљама где се налазе веће дијаспоре овог народа. Број свих Румуна у иностранству процењује на око 4-12 милиона људи, у зависности од дефиниције појма "Румун", као и укључивање, односно искључивање етничких Румуна који живе у оближњим земљама где су аутохтони. Дефиниција припадника румунског становништва могу се кретати од ригорозних конзервативних процена заснованих на самоидентификацији и званичним статистикама до процена који укључују људе романског порекла, који су рођени у својим земљама, као и људе нерумунског становништва рођене у Румунији, који живе у дијаспори.^[1]

Румунска дијаспора

Застава Румуније
Марија Карађорђевић Васко Попа Џорџ Помут Пола Илери Јоханес Кајони Реувен Шери Артур Гафункел Александар Врачиу
Укупна популација
4.735.954
Језици
румунски
Религија
Православље (Румунска православна црква), у мањини протестантизам и католицизам
Сродне етничке групе
Румуни

2006. године румунска дијаспора је процењена на око 8 милиона људи од стране председника Румуније Трајана Басескуа. Већина румунског становништва живи у бившем Совјетском Савезу, западној Европи (у Италији, Шпанији, Великој Британији и Француској), Северној и Јужној Америци и Аустралији.^[2] Није познато да ли је Басеску укључио аутохтоне Румуне који живе у непосредном окружењу румунске државе, попут оних у Молдавији, Украјини или Србији.

У децембру 2013. Кристијан Давид, министар владе за Одељење Румуна свуда, изјавио је да да између 6-8 милиона Румуна живи ван граница Румуније. Ово укључује 2-3 милиона аутохтоних Румуна који живе у суседним државама као што су Украјина, Мађарска, Србија, Бугарска, и посебно Република Молдавија. Број укључује и око 2,7-3,5 милиона Румуна у западној Европи.^[3]

Испод се налази листа самопроглашених етничких Румуна у земљама у којима живе, изузев оних који живе у Румунији и Молдавији, али укључујући и оне који живе у Украјини (укључујући Чернивце), Србији (укључујући Влахе), Мађарској и Бугарској. Бројеви се заснивају на званичним статистичким подацима у одговарајућим државама у којима живе Румуни, a где год су такви подаци недоступни, број Румуна заснива се на службеним проценама румунског сектора за Румуне у иностранству (подаци за Шпанију, Италију, Немачку, Велику Британију, Француску, Шведску, Португалију и Турску су за румунске грађане, а могу укључити и особе из било које етничке припадности из Румуније). Етнички Румуни су првенствено присутни у Европи и Северној Америци. Међутим, у Турској постоје и румунски етнички припадници, како у азијским тако и европским деловима земље, потомци влашких становника који су ту били настањени од Османског царства, од почетка 14. до краја 19. века. Преко 100.000 етничких Румуна живи на истоку Русије, на хиљаде Румуна у селима долине реке Амур на кинеској страни кинеско-руске границе и око 2.000 румунских имиграната у Јапану од краја 20. века^[4].

Румунска дијаспора појавила се као моћна политичка сила на изборима од 2009. године.^[5][6]За председничке изборе 2014. гласање у дијаспори било је слабо организовано и резултирало је протестима у неколико главних европских градова. Ипак и поред тога, гласање дијаспоре је имало кључну улогу у коначном резултату^[6].