Ритам (музика)
Ритам (од грчке речи ῥυθμός, rhythmos, „свако регуларно понављајуће кретање, симетрија”) низ је тонова и пауза различитих трајања у музичком делу.[1][2][3] Ово опште значење редовног понављања или обрасца у времену може се применити на широк спектар цикличних природних феномена који имају периодичност или учесталост нечега од микросекунди до неколико секунди (као код рифа у песмама рок музике); до неколико минута или сати, или, у најекстремнијем случају, чак и током много година. Постоје разне ритмичке фигуре, а неке од њих су: неправилне тонске групе: триола, квинтола, секстола, септола; синкопа итд.
Ритам је сродан термин, али се разликује од пулса, метра и откуцаја:
Ритам се може дефинисати као начин на који се један или више тактова без акцента групише у односу на акцентовани. ... Ритмичка група се може схватити само када се њени елементи разликују један од другог, ритам ... увек укључује међуоднос између једног, наглашеног (јаког) такта и једног или два ненаглашена (слаба) такта.[4]
У сценским уметностима, ритам је временски распоред догађаја на људском нивоу; музичких звукова и затишја које се јављају током времена, корака плеса или метра говорног језика и поезије. У неким извођачким уметностима, као што је хип хоп музика, ритмичко преношење стихова је један од најважнијих елемената стила. Ритам се такође може односити на визуелну презентацију, као „временско кретање кроз простор“[5] и заједнички језик патерна уједињује ритам са геометријом. На пример, архитекте често говоре о ритму зграде, мислећи на шаре у размаку прозора, стубова и других елемената фасаде.[6] Последњих година, ритам и метар су постали важна област истраживања међу музичким научницима. Недавни радови у овим областима укључују књиге Маурија Јестона,[7][8][9] Фреда Лердала и Реја Џекендофа,[10] Џонатана Крамера, Кристофера Хејстија,[11] Годфрида Тусена,[12] Вилијама Ротштајна,[13] Џоела Лестера,[14] и Гуерино Мацола.
