Ремен (машинство)
Ремен (каиш) је машински елемент намијењен за стварање покретних спојева и пренос снаге ротационог кретања. Користи се као елемент ременог преноса.[1][2][3]
Материјали за израду ремена су гума, гума ојачана челиком, полиестером или арамидом. Понекад се за мање снаге користе пластични ременови. Раније су доста кориштени и ременови (нарочито пљоснати) направљени од коже или од дебелог тврдог платна.
Ремени пренос
Ремени пренос (ремени пренос, каишни пренос или пренос) је пренос механичке енергије између машина и уређаја уз помоћ флексибилног ремена. За пренос су потребни ремен и најмање два точка за монтирање ремена (ременица, ременик, каишник).
Називи и дијелови
Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.
Предности (наспрам ланчаног преноса)
- бешуман рад
- апсорбовање вибрација
- подмазивање је непотребно
- лака монтажа
- мала цијена
- могућност рада при великим брзинама
- при хаварији, мање опасан од ланца
Недостаци
- ограничено оптерећење
- проклизавање, уколико је трење између каиша и ременице недовољно
- краћи вијек трајања
Зупчасти ремени комбинују особине ременог и ланчаног преноса, јер немају проблем са проклизавањем.
Врсте
Према облику попречног пресека ремена разликују се:
- пљоснати
- клинасти
- полуклинасти
- зупчасти
- округли
Постављање
Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.
Илустрације
Пљоснати ремен.
Зупчасти ремен.
