Ракуни

Ракуни (лат. Procyonidae) су породица сисара из реда звери.[2] Врсте из ове породице насељавају континенте Новог света Северну и Јужну Америку, а међу њима су ракун, коатији, кинкаџу, олингои, олингито, какомистл и прстенорепа мачка. Насељавају различита станишта и по правилу су сваштоједи.

Ракуни
Научна класификација e
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Класа:Mammalia
Ред:Carnivora
Натпородица:Musteloidea
Породица:Procyonidae
Gray, 1825
Родови
  • Parahyaenodon[1]
  • Tetraprothomo[1]
  • Angustictis
  • Bassariscus
  • Probassariscus
  • Edaphocyon
  • Arctonasua
  • Cyonasua
  • Amphinasua
  • Chapalmalania
  • Protoprocyon
  • Paranasua
  • Procyon
  • Nasua
  • Nasuella
  • Bassaricynoides
  • Parapotos
  • Bassaricyon
  • Potos

Еволуција

Фосили проционида за које се некада веровало да припадају роду Bassariscus, који укључује савремени прстенасти реп и какомисту, идентификовани су из епохе миоцена, пре око 20 милиона година (Ма). Претпоставља се да су рани проциониди били изданак канида који су се прилагодили свеједној исхрани.[3] Недавна еволуција проционида била је усредсређена на Централну Америку (где је њихова разноврсност највећа);[4] они су ушли у раније изоловану Јужну Америку као део Велике америчке размене,[5] почевши од пре око 7,3 Ма у касном миоцену, са појавом Cyonasua.[6]

Генетске студије су показале да су кинкаџуси сестринска група свих осталих постојећих проционида; они су се одвојили пре око 22,6 Ма.[7] Кладе које воде до коатиса и олинга на једној грани, и до прстенастих репова и ракуна на другој, раздвојиле су се пре око 17,7 милиона година.[4] Процењује се да се дивергенција између олинга и коатија догодила пре око 10,2 Ма,[4] отприлике у исто време када су се разишли прстенасти репови и ракуни.[4][5] Процењује се да је до раздвајања коатиса и планинских коатиса дошло пре 7,7 Ма.[8]

Класификација

Постојала је значајна историјска неизвесност у вези са исправном класификацијом неколико чланова. Црвени панда је раније био класификован у ову породицу, али је сада класификован у своју породицу, Ailuridae, на основу студија молекуларне биологије. Статус различитих олинга је био споран: неки су их све сматрали подврстама Bassaricyon gabbii пре него што су подаци о ДНК секвенци показали другачије.[4]

Традиционална класификациона шема приказана доле на левој страни претходила је недавној револуцији у нашем разумевању филогеније проционида на основу анализе генетичке секвенце. Ова застарела класификација групише кинкаџусе и олинге на основу сличности у морфологији за које се сада зна да су пример паралелне еволуције; слично томе, коати су приказани као најближи ракуни, док су у ствари најближи олинзима. Испод је кладограм који приказује резултате молекуларних студија према подацима из 2013. године.[4][5][7] Род Nasuella није укључен у ове студије, али је у посебној студији откривено да припада у Nasua.[9]

Породица ракуни (Procyonidae) према превазиђеној традиционалној класификацији:[4]

Филогенија

Следећи кладограм приказује филогенетске односе између врста породице ракуни, ови односи су расветљени након неколико спроведених молекуларних студија:[10][11][12][13]

Procyonidae
Potos

Potos flavus (кинкаџу)

Procyon

Procyon cancrivorus (ракун ракојед)

Procyon lotor (северноамерички ракун)

(прави ракуни)
Bassariscus

Bassariscus sumichrasti (какомистл)

Bassariscus astutus (прстенорепа мачка)

Bassaricyon

Bassaricyon medius (западни долински олинго)

Bassaricyon alleni (источни долински олинго)

Bassaricyon gabbii (северни олинго)

Bassaricyon neblina (олингито)

(олингои)
Nasuina

Nasua nasua (јужноамерички коати)

Nasua narica (белоноси коати)

Nasuella

Nasuella olivacea (западни планински коати)

Nasuella meridensis (источни планински коати)

(коатији)

Референце

Литература

Спољашње везе