Радослав Бечејац

Бечејац је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у тадашњем друголигашу Пролетеру из Зрењанина. Прво у омладинској екипи а касније и у првој постави. Највише је играо на месту крилног халфа и полутке. За Пролетер је одиграо укупно 175 утакмица.

После Пролетера, каријеру је наставио у београдском Партизану. За Партизан је играо у периоду од 1963. па до 1967. године, и за то време је одиграо 208 утакмица и постигао је 61 гол.^[1]

Са Партизаном је освојио титулу шампиона Југославије у сезони 1964/65 и играо је у финалу Купа европских шампиона 1966. године у Бриселу против Реала из Мадрида. Партизан је ту утакмицу изгубио са резултатом 2:1.

После успеха са Партизаном Бечејац се сели у Љубљану, где се 1968. године прикључује Олимпији где остаје пуних шест сезона. За Олимпију је одиграо око 250 утакмица и пред крај каријере 1973. године одлази за Колумбију, где се прикључује екипи Инденпеденте Санта Фе из Боготе. У Санта Феу остаје само једну сезону, одиграо је укупно шест утакмица и дао је један гол. После ове сезоне престаје са активним играњем.

Бечејац је прошао све репрезентативне селекције Југославије. За младу селекцију је одиграо три утакмице, за Б репрезентацију четири утакмице и постигао је један гол, а за сениорску репрезентацију је одиграо дванаест утакмица.

Деби за репрезентацију Бечејац је имао 9. маја 1965. на пријатељској утакмици на београдској Маракани пред 60.000 гледалаца против Енглеске. Резултат је био нерешен, 1:1. Једини гол је постигао његов клупски саиграч Владица Ковачевић.

Од репрезентације Бечејац се опростио 8. априла 1970. године, на пријатељској утакмици против Аустрије. Утакмица је одиграна у Сарајеву, пред 10.000 гледалаца. Крајњи резултат је био 1:1, а једини гол за Југославију је постигао Душан Бајевић.^[2]

У сезони 1965/66. је са Партизаном је играо у финалу Купа европских шампиона, где је Партизан изгубио од Реал Мадрида са 2:1.^[3]

Партизан је на тој утакмици играо у следећем саставу:

• (1) Шошкић (голман), (2) Јусуфи, (3) Васовић, (4) Рашовић,(5) Михајловић, (6) Владица Ковачевић, (7) Бечејац, (8) Бајић, (9) Хасанагић, (10) Галић, (19) Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић.

11. мај 1966. Финале Купа шампиона
	Реал Мадрид	2 : 1	Партизан	Град: Брисел Стадион Хејсел Судија: Рудолф Критлен (Немачка) Гледалаца: 55.000
	Амансио  70’ Фернандо Серена  76’	(Репортажа)	Васовић  55’

Реал Мадрид

Партизан

ФК Реал Мадрид: ГО 1 Хосе Аракистан ОД 2 Пачин ОД 3 Педро де Фелипе ОД 4 Игнацио Зоко ОД 5 Мануел Санчис СР 6 Пири СР 7 Мануел Веласкез СР 8 Фернандо Серена НА 9 Амансио Амаро НА 10 Рамон Гросо НА 11 Франсиско Генто (капитен) Тренер: Мигел Муњоз

ФК Партизан: ГО 1 Милутин Шошкић ОД 2 Фахрудин Јусуфи ОД 3 Велибор Васовић (капитен) ОД 4 Бранко Рашовић ОД 5 Љубомир Михајловић СР 6 Владица Ковачевић СР 7 Радослав Бечејац СР 8 Мане Бајић НА 9 Мустафа Хасанагић НА 10 Милан Галић НА 11 Јосип Пирмајер Тренер: Абдулах Гегић

Статистика са Партизановог сајта^[4]

Радослав Бечејац на Викимедијиној остави.

• Радослав Бечејац на сајту reprezentacija.rs
• Радослав Бечејац на сајту partizanopedia.rs
• Профил на велтфудбалу