Радиотерапија

Стереотаксична радиотерапија (енгл. Stereotactic radiotherapy (SRT)) • Стереотаксичка телесна радиотерапија (енгл. Stereotactic body radiotherapy (SBRT)) • Фракциона стеротаксична терапија (енгл. Fractionated stereotactic radiotherapy (FSRТ))

Телерадиотерапија је облик радиотерапије код које се тело болесника излаже изворима зрачења који се налази ван његовог тела (најечешће на удаљености од око 80-100 сантиметара). Овај облик радиотерапије спроводи се линеарним акцелератором и кобалтном јединицом.

Брахирадиотерапија је облик радиотерапије у току које се радиоактивни материјал апликује директно у тело болесника.

Примарни циљеви радиотерапије могу бити куративни и палијативни.^[4][5][6]

Ова врста радиотерапије заснива се на ставововима куративе и сроводи се радикалним дозама зрачења, и може бити адјувантна, примарна и адјувантна.

Неоадјувантна радиотерапија

Ова врста радиотерапије спроводи се у случајевима локално узнапредовале болести, са циљем успорења и смањења стадијума болести, што омогућава радикални хируршки захват, односно избегавање мутилирајућих операција.

Примарна радиотерапија

Примарна радиотерапија примењује се у оним случајевима када се због медицинских или личних разлога пацијената не можемо спровести други, жељени, облик лечења.

Адјувентна радиотерапија

Адјувантна (придружена) радиотерапија свртсав се у облике локалног лечења малигне болести. Примењује се након претходно спроведеног другог облика локалног лечења (најчешће хируршког) ради спречавања болести на месту које се излаже зрачењу.

Палијативна радиотерапија заснива се на чињеници да се палијативним начином лечења само привидно отклањају спољашњи знаци болести, док се не саму болест и њен узрок не делује радикално лечење. У том смислу она има задатак да превентивно спречи појаву симптома (бол, фрактуре ...) или смањи интензитет било којих постојећих симптома.

У медицинској дијагностици и лечењу примењује се десетак радионуклида, у основном облику или у облику фармаколошких препарата (радиофармаци).^[7][8][9] Радионуклиди с кратким временом полураспада називају се отвореним изворима зрачења или отвореним радионуклидима, а радионуклиди с дугим временом полураспада називају се затвореним изворима зрачења или затвореним радионуклидима. Затворени радионуклиди (на пример ⁶⁰Co или кобалт-60) трајно се смештају у заштитни оловни омотач и користе се само за лечење (кобалтна бомба). Отворени радионуклиди превозе се у посебно заштићеној оловној амбалажи, а на месту примене расподељују се у појединачне дозе и дају болесницима системски (интравенски) или локално (на пример интракавитално), ради истраживања, дијагнозе или лечења болести (нуклеарна медицина).

Дијагностички и терапијски поступци с радионуклидима и радиофармацима темеље се на озрачивању болесника. Доза зрачења одређује се према физичким својствима радионуклида (време полураспада, енергија зрачења), физичко-хемијским и биолошким својствима радиофармацеутика (хемијска стабилност, ин виво раздеоба и метаболички пут у организму уз брзину излучивања из организма) те количини радиоактивности примењеног препарата. У лечењу се користи штетни учинак зрачења на живу материју, па се тако на месту накупљања радионуклида уништавају циљне ћелије. Код појачаног лучења хормона штитне жлезде или рака штитне жлезде примењује се ¹³¹I (jod-131), код полицитемије рубре вере ³²P (fosfor-32), код болести костију 90Sr (стронцијум-90) и други. У дијагностици се због штетности зрачења употребљава најмања могућа доза радионуклида. За утврђивање функције штитне жлезде, бубрега, плућа и другог примењује се радионуклид ^99mTc (техницијум-99m) и његови препарати, за утврђивање функције миокарда или средњег мишићног слоја срца ²⁰¹Tl (талијум-201), за обележавање глукозе 18F (флуор-18) и други. Руковање радионуклидима и њихово излучивање из болесникова тела може узроковати контаминацију околине, што се регулише законима о заштити од јонизирајућег зрачења.^[10]

Људи користе радиоактивност око стотину година и кроз то време неки радионуклиди су настали људским деловањем. Количине таквих нуклида су мање него количине козмогеничких радионуклида. Они обично имају краће време полураспада од праисконских и козмогеничких нуклида. Забраном тестирања нуклеарног оружја изнад површине земље, забилежен је пад тако насталих радионуклида. Неки од нуклида који су настали људским деловањем су:^[11]

• трицијум или H-3 (време полураспада је 12,3 година): настао тестирањем оружја и у нуклеарним реакторима; настао производњом нуклеарног оружја;
• јод-131 (време полураспада је 8,04 дана): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја; медицинско лечење болести штитне жлезде;
• јод-129 (време полураспада је 1,57 x 10⁷ година): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја;
• цезијум-137 (време полураспада је 30,17 година): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја;
• стронцијум-90 (време полураспада је 28,78 година): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја;
• технецијум-99m (време полураспада је 6,03 сати): продукт распада Mo-99, користи се у дијагностичке сврхе (радиологија – нуклеарна медицина);
• технецијум-99 (време полураспада је 2,11 x 105 година): продукт распада технецијума-99m
• плутонијум-239 (време полураспада је 2,41 x 10⁴ година): настаје неутронским бомбардовањем уранијума-238 ((U-238 + n--> U-239--> Np-239 +ß--> Pu-239+ß)

• Брахитерапија рака простате
• Радионуклид