Портал:Општина Баточина

Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.

Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.

Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.

Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.

Изабрано насеље

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 742 становника (према попису из 2002. било је 830 становника).

Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода. Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.

Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинствa са 76 харачких глава.

Даље...

Песма о бици код Баточине

Верски објекти

остале изабране слике

Да ли сте знали

• ... да је код села Градац, у пећини испод Јерининог брда откривено једно врло значајно палеолитско налазиште?
• ... да су крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине Стефана Немање, и да су признате српској држави након Битке на Морави 1190. када је упркос поразу од византисјког цара Исака II Анђела Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице?
• ... да су најстарија српска насеља на данашњој територији општине Баточина према турском попису 1476. године Баточина, Доброводица, Градац и Турчин?
• ... да је до 1516. године Баточина била влашко село?
• ... да је Баточину 1593 године за паланку прогласио Синан паша?
• ... да се Црни Као некада звао Топола?
• ... да је први назив Брзана био Грабовац?
• ... да је у Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски 17. јуна 1689. у бици код Баточине савладао војску турског везира Кара Мустафа паше?
• ... да су устаници предвођени Карађорђем успели да ослободе Баточину 1804. године у Бици код Баточине?
• ... да је српски кнез Димитрије Парезан из Брзана погинуо у бици на Мозгову 1813. године.
• ... да се у Брзану налази црква брвнара која је саграђена 1822. године
• ... да је у Српско-турском рату (1876-1878) учествовало 206 бораца из Баточине?
• ... да је Баточина 1878. године проглашена за варош?
• ... да је деведесетих година деветнаестог века у Баточини отварена женска школа?
• ... да је први доктор у Баточини био Др Павле Туцаковић који је лечио људе од 1924. године?
• ... да је 14. октобра 1944. Баточина ослобођена уласком Народноослободилачке војске Југославије и Црвена армије у варош?
• ... да је приликом ослобађања Баточине 1944. године погинуло 28. војника црвене армије?
• ... да је аутобуска станица у Баточини изграђена 3. септембра 1975. године?
• ... да је Горња Баточина до 1979. године била самостално насеље?
• ... да се од Другог светског рата до 1992. године Основна школа „Свети Сава" у Баточини звала „14. октобар"?
• ... да је фудбалски клуб Бадњевац 1996. године играо полуфинале купа Југославије са Партизаном?

Задаци

• Потребни чланци: Рафаило Стевановић, ФК ЖСК, Културни центар „Доситеј Обрадовић" у Баточини, Народна библиотека „Вук Караџић" у Баточини,

• Проширивање: Манастир Доброводица, Црква Светог Ђорђа у Црном Калу, Слађан Ђорђевић, Драган Владисављевић, Никшић,

Добри чланци

Сјајни чланци:

• Општина Баточина

Добри чланци:

• Градац (Баточина)

Изабрана слика Баточине

остале изабране слике

Историја

Пећина Градац је пећина која се налази у близини Баточине. Ова пећина је из доба Палеолита која и настала је око 25.000 година пре нове ере. Представља један од најстаријих локалитета у Србији и једно од првих места праживота у Србији.Локалитет је мустеријерско налазиште(култура Мустеријер је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи), нађени су тоугаони шиљци, издужени стругачи, листолики делтоидни шиљци, као и 2 огњишта (ватришта).

Пећина под Јерининим брдом, у селу Градац и пећина Рисовача (недалеко од Аранђеловца) су систематски истражени локалитети из палеолитског периода. На основу археолошке грађе која је нађена може се реконструистати живот тадашњих заједница људи на централно балканском подручју.

Пећина Градац (као и Рисовача) насељавана је у неколико махова. Налази из старијих слојева показуу да је била насељена у почетку првог раздобља отопљења вирмске глацијације (стара теорија о глацијалима) нем. interstadial Würm 1/2. У овом периоду имамо присуство крупних биљоједа попут џиновских јелена и дивљих коња.

Даље...

Флора и фауна

остале изабране слике

Демографија

Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.

Општина Баточина — 11760

• 1. Баточина — 5804 становника
• 2. Брзан — 1754 становника
• 3. Бадњевац — 1084 становника
• 4. Жировница — 742 становника
• 5. Милатовац — 555 становника
• 6. Кијево — 482 становника
• 7. Црни Као — 410 становника
• 8. Доброводица — 381 становника
• 9. Градац — 206 становника
• 10. Никшић — 176 становника
• 11. Прњавор — 166 становника

Спорт

ФК Слога је фудбалски клуб из Милатовца, Општина Баточина. Тренутно се такмичи у Међуопштинској лиги Рача-Кнић-Баточина, шестом такмичарском нивоу српског фудбала.

Фудбалски клуб Слога је основан 1948. године. Највеће успехе клуб је постигао у периоду од 1974. до 1992. године. У том периоду је Слога од општинске лиге стигла до Шумадијске лиге.

Последњих година клуб се такмичи у Међуопштинској лиги Рача-Кнић-Баточина. У сезони 2010/11, клуб је завршио на првом месту, али се није пласирао у Шумадијску окружну лигу, јер је клуб оптужен да меч између Слоге и Младости из Црног Кала уопште није одигран, већ је само састављен записник утакмице. Уместо Слоге у виши ранг се пласирала Слога из Забојнице која се и жалила Фудбалском савезу Шумадијског округа, а клубу је одузето 6 бода у наредној сезони. У сезони 2011/12 Слога је заузела треће место и ако је првенство кренула са 6 бода мање.

Даље...

Спорт

остале изабране слике

Вести

Извори вести

• Званични сајт Општине Баточина

Учесници

Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.

1. Марко Станојевић

Вики портали