Серија је снимана и премијерно приказивана у периоду од 1998. до 2002. године и има 62 епизоде.[1] Када је серија премијерно приказивана, пуштана је једна епизода недељно, и то у недељу од 20:05 на ТВ 1 Београд (данашњи РТС).[Извори 1]
По мотивима серије снимљен је филм Тајна породичног блага, као и неколико новогодишњих специјала.
УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!
„Породично благо” је серија која описује живот породице Гавриловић – шесточлане београдске породице у којој заједно живе деда, супружници и њихово троје деце. Отац који ради у пропалом предузећу, старији син који је лош студент, кћерка која је бунтовница, млађи син који је незаинтересиран за школу и деда који чува тајну закопаног блага, чине ову причу занимљивом. Наравно да је благо у средишту радње, јер за њега осим деде и унука сазнају и два брата који су купили земљу у којој је закопано злато.[1]
Главни јунаци су чланови београдске породице Гавриловић (деда, отац, супруга, и њихово троје деце). Деда Трајко Гавриловић, закопао је у младости ћуп са благом испод једног дрвета на свом плацу у Малом Мокром Лугу. У тешким временима, његов син Гаврило одлучује да прода тај плац, како би дошао до новца за покриће мањка у шпедитерској фирми у којој је радио као финансијски директор. Тај мањак је настао након што је Гаврило узео новац из службене касе, мислећи да се њиме послужи при решавању једног породичног проблема и након пар дана га врати, али је у томе онемогућен јер је његов син Златко новац изгубио, а потом тврдио да му је украден. На Трајкова упозорења да не продаје плац, Гаврило се није освртао, мислећи да му је отац сенилан и да је прича о благу плод његове маште. Нажалост, новцем од продатог плаца Гаврило не решава свој проблем, јер при покушају да га врати у фирму, долази до забуне услед које новац отима Душанка, љубавница Гавриловог генералног директора Говедаревића. Купац Гавриловог плаца, Тихомир Стојковић звани Тика Шпиц из села Стајковце код Власотинца, сазнаје за ћуп и одлучује да га ископа. У томе га је омео комшија Паја Пандуровић, који је померио ограду и присвојио један део раније Гавриловог, а потом Тихомировог плаца. Како би повратио и тај део, јер се баш на њему налазио ћуп, Тихомир одлучује да се ороди са Пандуровићем и наговара свог брата од стрица Ђорђа званог Ђоша да ожени Пандуровићеву ћерку, како би му она у мираз донела плац са ћупом. Тихомир успева у својој намери и коначно ископава ћуп, а благо из њега смешта у трезор банке. Како убрзо из других разлога он и његов ујак Житомир заврше у притвору (због неке забуне када је покрадена једна бензинска пумпа, а они се случајно затекли на лицу места), старање о благу преузима брат Ђоша, који благо дели на два дела, а свој део одмах узима и потроши. Како се у међувремену Трајко сусрео са Пандуровићем, након чега је прича о закопаном ћупу обелодањена, Ђоша је био принуђен да уочи договореног јавног ископавања ћупа, преосталу (Тихомирову) половину блага поново закопа, како би брата спасио затвора који му је претио услед почињене крађе, јер је у међувремену о свему обавештен и истражни судија Старчевић. У тој намери Ђоша је успео, пошто Трајко није упамтио колико је тачно златника било у ћупу, тако да је Тихомир ослобођен, мада је остао без новца, док је ископана половина блага враћена правим власницима, Гавриловићима. Након намиреног дуга, Гаврило напушта фирму у којој је радио, јер су управљање њоме у међувремену преузели радници, предвођени возачем Богољубом Гагићем званим Черчил и његовим колегом Сретеновићем званим Срета Штета. Деда Трајко од ископаног блага купује ауто сервис и поклања га унуцима, како би наставили да радом стичу средства за живот.
Никола Јовановић је прво играо радника на паркингу, а затим продавца ордења на бувљаку.
Младен Недељковић је прво играо продавца крушака на пијаци, а онда продавца душека на бувљаку.
Радојко Јоксић је играо три улоге. Прво је био тренер, затим путник, а онда радник у бутику.
Богдан Кузмановић је прво глумио фудбалера, а касније Језиног телохранитеља.
Синиша Убовић је прво играо радника у банци па конобара Мићу у кафићу ФК Метеор.
Занимљивости и недоследности
Сцена где се одиграла фудбалска утакмица је снимана на стадиону ФК Чукарички (сликано 2015.).[8]Серија је, осим у Србији, приказивана и у Босни и Херцеговини и Хрватској. У Босни и Херцеговини је стекла велику популарност па је више пута репризирана.
У неколико епизода се виде микрофони који прате глумце.
У 8. епизоди, Валерија је рекла како се презива Голубовић, а уствари је Гавриловић.
Емитовање је због НАТО бомбардовања прекинуто 21. марта 1999. након 21. епизоде, а настављено је 25. фебруара 2001. године.
Стан у коме живи породица Гавриловић кориштен је и у серији Срећни људи.У том стану су становали Вукашин, Лола, Ђина и Неца.
Контејнери испред зграде број 8 у Улици Милутина Бојића били су на том месту само у сцени у којој Бебан и Трајко траже зелену кесу с мапом закопаног блага.[9]
Зграда предузећа Југошпед, локација Муња транса
Никола Симић који је глумио Трипка Стојковића је само две године старији од Дуње Чинче која је глумила његову ћерку Јану.
Мада се у 1. епизоди помиње како је презиме Бисенијиног вереника Милорада Станивуковић, у каснијим епизодама он се презива Јанковић.
У 35. епизоди, Валерија је рекла Гаврилу да јој притисак износи 160 са 100, а када је Гаврило разговарао са Златком рекао му је да је Валеријин притисак 170 са 100.
У 56. епизоди, Паја Трошак говори како је почупао брисаче на Ђошином ауту, а у 57. епизоди види се да ауто има брисаче.
Ово је последња серија настала у СР Југославији.
Продавачица која је продала Тики Шпицу кофере касније се појављује као продавачица обуће.
Један од просјака (Драган Вучелић) који су опљачкали Бебана касније се појављује прво као лопов који краде аутомобил да би затим био један од Језиних људи.
Трансвестит који је у затвору са Шпицом и Житком у првим кадровима стварно је женска особа а не мушкарац (Дејан Луткић) у женској одећи како је приказано у каснијим кадровима.
Локација Језиног локала "Мала Шведска" у више наврата је мењано.
Ђоша у више наврата говори да му је Житомир "Житко" ујак. Међутим, он је Тихомиров ујак, а Ђоша је такође рекао у више наврата да му је Тихомир брат од стрица, што значи да нису од истих родитеља, из тога се закључује да је немогуће да је Житомир ујак обојици.
Пенал-серије попут Брандове заиста су догађале, више пута.[10] У Србији је то неколико година након серије Породично благо успео Игор Којић на сусрету домаћег Купа између Хајдука с Лиона и Војводине.[11]
СР Југославија
Радио-телевизија Србије
