Парламентарни избори у Србији 1993.
Превремени парламентарни избори 19. децембра 1993. одржани су, годину и по након претходних избора, након што је председник Србије Слободан Милошевић у октобру те године распустио скупштину због сукоба СПС-а са СРС-ом, који је претходно својим гласовима помогао СПС-у да самостално формира мањинску владу.[1]
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
.jpg)
Избори су спроведени по пропорционалном изборном систему са 9 изборних јединица.
Као и претходне, изборе су бојкотовале странке које репрезентују Албанце са Косова и Метохије, који су чинили око 17% становништва Србије.[1]
После избора је коалицији око СПС-а фалило 3 посланичка места за скупштинску већину. После преговора је Нова демократија, која је на изборе изашла као члан опозиционе коалиције ДЕПОС, са својих 9 посланика склопила договор са СПС-ом, чиме је омогућена тесна већина од 7 посланика.
Излазност
У бирачке спискове било је уписано 7.010.389 бирача, на изборе је изашло 4.300.440[2] или 61,34%.
Резултати
У парламент су ушле следеће изборне листе:
| Назив изборне листе | Број гласова | % | Број мандата |
|---|---|---|---|
| Социјалистичка партија Србије | 1.576.287 | 36,65 | 123 |
| ДЕПОС − Уједињена опозиција | 715.564 | 16,64 | 45 |
| Српска радикална странка | 595.467 | 13,85 | 39 |
| Демократска странка | 497.582 | 11,57 | 29 |
| Демократска странка Србије | 218.056 | 5,07 | 7 |
| Демократска заједница војвођанских Мађара | 112.456 | 2,61 | 5 |
| Коалиција Партија за демократско деловање и Демократска Партија Албанаца | 29.342 | 0,68 | 2 |
| Сељачка странка Србије | 65.623 | 0 | |
| Народна странка | 48.331 | 0 | |
| Странка српског јединства | 41.362 | 0 |
На изборима су учествовале 84 изборне листе.
На изборима је било 9 изборних јединица за избор укупно 250 народних посланика: 1. Београд са 46 посланика, 2. Зрењанин са 28 посланика, 3. Крагујевац са 29 посланика, 4. Лесковац са 25 посланика, 5. Ниш са 24 посланика, 6. Нови Сад са 28 посланика, 7. Приштина са 24 посланика, 8. Смедерево са 22 посланика и 9. Ужице са 24 посланика.[2]
Сазив парламента и нова влада
Социјалистичка партија Србије је поново формирала владу, на чијем челу се овог пута налазио Мирко Марјановић, уз помоћ преласка посланика Нове демократије у владајућу већину који су на изборима наступили у склопу опозиционе коалиције ДЕПОС.[1]