Оријентални ћук

Кинески ћук је мала, променљиво обојена сова жутих очију са малим ушним праменовима који нису увек усправљени, па некад делује као и да их нема. Постоје две морфе ове сове, које се разликују у обојености перја — сива и риђа, али се могу срести и јединке које су настале мешањем ове две морфе. Полни диморфизам није толико изражен, па су по спољашњем изгледу мужјак и женка доста слични. Кинески ћук се оглашава понављајућим, течним дозивом који се може описати као „тук ток торок”.^[2]

Кинески ћук је сличан индијском ћуку (Otus lettia), али се од њега разликује по томе што има беличасте пруге на плећима, прилично прошаране доње делове тела и нема бледи „оковратник”.^[2]

Према подацима из марта 2018. године, званично постоји девет подврста кинеског ћука:^[3]

• Otus sunia distans (Friedmann & Deignan, 1939) — Мјанмар, север и исто Тајланда, Индокина
• Otus sunia japonicus (Temminck & Schlegel, 1844) — Јапан
• Otus sunia leggei (Ticehurst, 1923) — Шри Ланка
• Otus sunia malayanus (Hay, 1845) — север Кине
• Otus sunia modestus (Walden, 1874) — Андаманска острва
• Otus sunia nicobaricus (Hume, 1876) — Никобарска острва
• Otus sunia rufipennis (Sharpe, 1875) — север Индије
• Otus sunia stictonotus (Sharpe, 1875) — југоисток Сибира, североисток Кине и Корејско полуострво
• Otus sunia sunia (Hodgson, 1836) — север Пакистана, север Индије, Непал и Бангладеш

Ова сова је веома распрострањена широм источне и јужне Азије, а настањује суве листопадне шуме од Русије до Тајланда. Гнезди се у шупљинама дрвећа током периода фебруар—април.^[1]

• 
  Риђа морфа кинеског ћука, Гандинагар, Гуџарат, Индија
• 
  Одрасла јединка риђе морфе, Гарбанга, Асам, Индија
• 
  Подврста O. s. modestus (Walden, 1874), Андаманска острва, Индија
• 
  Риђа морфа
• 
  Сива морфа, Андаманска острва, Индија