Операција Трајна слобода

Операција Трајна слобода (ОЕФ) био је званични назив који је америчка влада користила за Глобални рат против тероризма. Дана 7. октобра 2001, као одговор на нападе 11. септембра, председник Џорџ В. Буш је објавио да су ваздушни напади на Ал-Каиду и талибане почели у Авганистану[18]. Операција Трајна слобода првенствено се односи на рат у Авганистану[19][20], али је такође била повезана са операцијама против тероризма у другим земљама, као што су ОЕФ-Филипини и ОЕФ-Рог Африке[21][22].

Операција Трајна слобода
Део рата у Авганистану и Рата против тероризма

Амерички војници 10. брдске дивизије армије, прва јединица распоређена током
Време7. октобар 2001. — 28. децембар 2014[1][2]
(13 година, 2 месеца и 3 седмице).
Место
УзрокНапади 11. септембра 2001.
Статус

Повлачење већине НАТО трупа крајем 2014. године са територије Авганистана

  • Операција Слободина стража
Територијалне
промене
Талибани преузели контролу над 40% територије Авганистана до 2014. године
Сукобљене стране

у Авганистану од 2001
 Авганистан (до 2021)
 НАТО
 САД
 УК
 Канада
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Италија
 Немачка
Подршка у војном ангажману НАТОа (до 2015):

Остали у војном ангажману (до 2021):

————
ОДКБ
ШОС
 Русија
 Казахстан
 Узбекистан
 Таџикистан
 Туркменистан
 Киргистан
 Пакистан
 Кина
 Иран
 Индија
на Филипинима (2002 — 2015)
 Филипини (до 2021)
 САД
 УК
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Индонезија
на Рогу Африке/Сомалија (2002 — данас)
 Сомалија
 НАТО
 САД
 УК
 Аустралија
 Нови Зеланд
 Италија
 Француска
Остали у војном ангажману:

Исламски Емират Авганистан (Талибани)
Ал Каида
————

Исламска Држава
Команданти и вође

Авганистан Хамид Карзај
Авганистан Ашраф Гани
Авганистан Абдул Рашид Достум

————
НАТО Џорџ Робертсон
НАТО Јап де Хоп Схефер
НАТО Андерс Фог Расмусен
НАТО Јенс Столтенберг
Сједињене Америчке Државе Џорџ В. Буш (2001 — 2009)
Сједињене Америчке Државе Барак Обама
Сједињене Америчке Државе Џозеф Бајден
Уједињено Краљевство Тони Блер (2001 — 2005)
Уједињено Краљевство Гордон Браун (2005 — 2010)
Уједињено Краљевство Дејвид Камерон
Канада Жан Кретјен (2001 — 2003)
Канада Пол Мартин (2003 — 2006)
Канада Стивен Харпер
Аустралија Џон Хауард (2001 — 2007)
Аустралија Кевин Рад (2007 — 2010;2013)
Аустралија Џулија Гилард (2010 — 2013)
Аустралија Тони Абот
Нови Зеланд Хелен Кларк (2001 — 2008)
Нови Зеланд Џон Ки
Италија Силвио Берлускони (2001 — 2006;2008 — 2011)
Италија Ламберто Дини (2006 — 2008)
Италија Марио Монти (2011 — 2013)
Италија Енрико Лета (2013 — 2014)
Италија Матео Ренци
Њемачка Герхард Шредер (2001 — 2005)
Њемачка Ангела Меркел
Хибатула Акунџада
Забихулах Муџахид
Абдул Гани Барадар
Мохамед Јакуб
Осама Бин Ладен 
Мухамед Омар 
Ајман ал Завахири
Џалалудин Хакани
Сираџудин Хакани
Халил Хакани
Јачина
 Авганистан: 300.000
 НАТО: 100.000 до 150.000 (2009/10)
Талибани 80.000
Ал Каида 5.000—10.000
Жртве и губици

Авганистанске снаге безбедности:
45.000+ убијено
Коалиција
Мртвих: 3.561
(Сједињене Државе: 2.414 у Авганистану, 17 на Филипинима, 5 у Нигеру и 2 у Сомалији), Уједињено Краљевство: 456,[3] Канада: 158, Француска: 89, Немачка: 57, Италија: 53, Други: 321)
Рањени: 22.773 (Сједињене Државе: 19.950, Уједињено Краљевство: 2.188, Канада: 635)[4][5][6]
Предузетници
Мртвих: 3.937[7][8]
Рањених: 15.000+[7][8]

Укупно убијено: 69.698+ убијено[9]

Џихадисти: 72.000+ убијено у Авганистану[9][10][11][12]
Ал Каида Филипинима: 328 убијено[13]

Ал-Шабаб у Сомалији: 326 убијено[14][15]
Цивилно становништво: 50.000 — 110.000 људи убијено и 5.000.000 — 10.000.000 избегло[16][17]

После 13 година, 28. децембра 2014. године, председник САД Барак Обама најавио је крај операције Трајна слобода у Авганистану.[23]. Накнадне операције војних снага Сједињених Држава у Авганистану, неборбене и борбене, догодиле су се под називом Операција Слободина стража[24]

Види још

Референце