Новиград (град)

Налази се на западној обали Истарског полуострва, између Умага и Пореча. Удаљен је 25 километара од границе са Словенијом. По 15-ак километара је удаљен је од оближњих градских центара — Пореча, Умага и Буја. Град се простире на површини од 27 km².

Подручје данашњег Новиграда било је насељено већ у античка времена, о чему сведоче бројни споменици и археолошки локалитети. У писаним документима Новиград се спомиње као Neapolis у 7. веку, односно као Civitas Nova у IX веку.

Новиград је, због свога положаја на малом полуострву и због свог плодног природног залеђа имао бурну прошлост. Своју ренесансу град доживљава од VIII. до IX века када као седиште франачког кнеза Ивана постаје полазиштем продируће феудализације. Због честих ратова и заразних болести, град је од XVI-XVII. доживео стагнацију и скоро је сасвим опустео.

Град је пролазио кроз периоде византске (VI-VII века), франачке (VIII-IX века), немачке (X-XIII века), млетачке (1270—1797), наполеонове (1805—1813), аустроугарске (1814—1918) и италијанске (1918—1943) управе.

На попису становништва из 2011. године, Град Новиград је имао 4.345 становника, од чега у самом Новиграду 2.622.

Према попису становништва из 2001. године у граду Новиграду живела су 4.002 становника^[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.^[2]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.^{[тражи се извор]}

Напомена: Настао из старе општине Бује. До 1991. део података је садржан у граду Умагу.

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Новиград живело је 2.629 становника, који су живели у 684 породична домаћинства.

Напомена: У 1857., 1869. и 1921. садржи податке за насеља Бужинија и Дајла, а од 1857. до 1880. и у 1921. за насеље Антенал. У 1931. део података је садржан у насељу Бужинија. У 1880. и 1890. садржи део података за насеље Дајла.

На попису становништва 1991. године, насељено место Новиград је имало 2.522 становника, следећег националног састава:

Новиград је у прошлости био познат као рибарски град. 60-их година прошлог века град се окреће индустријском развоју. Велики се број људи почео запошљавати у текстилној индустрији и оближњем каменолому, а касније и у пољопривреди, нарочито у виноградарству и маслинарству. 70-их година прошлога века град се нагло окреће туризму. Туризам је и данас, уз рибарство, текстилну индустрију те пољопривреду најважнија привредна града.

• Списак градова у Хрватској
• Списак градова у Хрватској по жупанијама

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

• Званична страница града (језик: хрватски)