Мокро Поље

Мокро Поље је насељено мјесто у општини Ервеник, Република Хрватска. Једно је од највећих села ове општине. Географски припада области Буковица у сјеверној Далмацији. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 168 становника.[1]

Мокро Поље
Центар села
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаЕрвеник
ОбластБуковица
Становништво
 — 2011.Пад 168
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 38″ С; 16° 02′ 36″ И / 44.0773498° С; 16.0434397° И / 44.0773498; 16.0434397
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина228 m
Мокро Поље на карти Хрватске
Мокро Поље
Мокро Поље
Мокро Поље на карти Хрватске
Мокро Поље на карти Шибенско-книнске жупаније
Мокро Поље
Мокро Поље
Мокро Поље на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22307 Мокро Поље
Позивни број+385 22

Географија

Мокро Поље је смјештено у подножју планине Ком двадесетак километара југозападно од Книна, на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру. Простире се од Превјеса на сјеверу па до Ивошеваца на југозападу и Ервеника на сјеверозападу, са источне стране граничи са селом Пађене, а са јужне стране са селом Радучић. Простире се на 50 km². Кроз Мокро Поље, од Превјеса ка Ервенику, протиче ријека Зрмања.

Црква Светог Луке

Црква Светог Луке у Мокром Пољу.

Црква посвећена Светом јевањђелисти Луки у Мокром Пољу, подигнута је 1537. године. У том периоду су биле подигнуте многе нове православне цркве, па се у љетопису православне цркве помиње да су од 1524. до 1537. године биле отворене цркве у Биљанима, Островици, Карину, Ђеврскама, Кистањама, Биовичином селу, Радучићу и Жагровићу и да се од тога времена почео бујније развијати црквени живот и православна вијерска свијест у Далмацији.[2] Црква је изведена као грађевина са правоугаоним, преломљеним сводом, пресведеним наосом, полукружном аспидом на истоку и накнадно 1834. године призиданим звоником на преслицу. Иконостас је новији са иконама на платну и српским светитељима на њима. Ту је нађено Мокропољско јеванђеље, ћирилични рукопис из XIII вијека.[3] Јеванђеље, које представља једно од најстаријих писаних дела Срба у Далмацији и значајан споменик словенске писмености, је дуго чувано у храму.[4] У Другом свјетском рату сачувао га је тутор Бабић Ђуро, а сада се налази у манастиру Крка.[5]

Кроз историју црква је сачувала првобитан изглед унутрашњости све до 1. јуна 1999. године када је подметнут пожар у којем је цијела унутрашњост изгорјела. У Цркви Светог Луке на тавану се налазило и треће резервно звоно које је украдено 1996. године. Обнова храма је започета 2002. године и још је у току.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током рата у бившој Југославији (1991–1995), Мокро Поље је било у саставу Републике Српске Крајине. Након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, село је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске. У операцији Олуја, у селу је запаљен велики број кућа, побијена стока и према речима живих сведока, између 6. и 10. августа 1995. убијено је 15 људи.[а][б]

Споменик палим борцима и жртвама фашизма

Споменик је саграђен 1952. године у част палим борцима и жртвама фашизма, миниран је и срушен 1996. године. На споменику је било укупно 117 имена палих бораца и жртава фашизма, за време Другог свјетског рата.

Становништво

Подаци из 1763. године говоре да је у Мокром Пољу живјело 1.837 становника, број се константно повећавао до Другог свјетског рата, када је село бројало 3.600 становника. Што због великих страдања и миграција становништва након Другог свјетског рата број становника се константно смањивао и 1989. године број становника је пао на 803 људи. Почетком рата 1991. године Мокро Поље броји око 1.200 становника што су поред људи пописаних 1989. године чинили и прогнани Мокропољци из других градова.

Према попису из 1991. године, Мокро Поље је имало 803 становника: 801 Србина, ниједан Хрват и 2 остала, непозната и неопредељена. Према попису становништва из 2001. године, Мокро Поље је имало 211 становника.[12] Мокро Поље је према попису становништва из 2011. године имало 227 становника.[13]

Националност[14]1991.1981.1971.1961.
Срби8011.0541.3301.713
Југословени5118
Хрвати213
Македонци1
остали и непознато21232
Укупно8031.1191.3551.718
Демографија[14]
ГодинаСтановника
1961.1.718
1971.1.355
1981.1.119
1991.803
2001.211
2011.227

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Мокро Поље је имало 803 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
80199,75%
неопредељени
  
10,12%
непознато
  
10,12%
укупно: 803

Презимена

Презимена у Мокром Пољу су:

  • Атлија — Православци, славе Св. Николу
  • Бабић — Православци, славе Св. Јована
  • Бајић — Православци, славе Св. Јована
  • Батос — Православци, славе Св. Јована
  • Бједов — Православци, славе Ђурђевдан
  • Болтић — Православци, славе Св. Николу
  • Вагић — Православци, славе Св. Луку
  • Вејновић — Православци, славе Св. Василија
  • Вукмирица — Православци, славе Св. Луку
  • Гамбирожа — Православци, славе Св. Николу
  • Демир — Православци, славе Св. Јована
  • Ђурђевић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Јапунџић — Православци, славе Св. Николу
  • Каназир — Православци, славе Св. Луку
  • Костић — Православци, славе Св. Луку
  • Мартић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Муждало — Православци, славе Св. Луку
  • Опачић — Православци, славе Св. Луку
  • Павић — Православци, славе Св. Луку
  • Поповић — Православци, славе Св. Луку
  • Рашетић — Православци, славе Св. Николу
  • Сеовић — Православци, славе Св. Николу
  • Сучевић — Православци, славе Св. Луку
  • Тривић — Православци, славе Св. Луку

Фотогалерија

Напомене

Референце

Литература

  • Милаш, Никодим (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на језику: (језик: српски)). Београд: Сфаирос. ISBN 978-86-81277-26-3. 
  • Будимир, Милојко (2002). Перић, Данко, ур. Книнска крајина 1 (на језику: (језик: српски)). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ISBN 978-86-83809-07-3. 
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе