Млазни ловац прве генерације

Млазни ловац прве генерације припада групи првих ловачких авиона са примењеним млазним мотором. Развијени су и почели су се серијски производити крајем Другог светског рата. Борбени авиони са млазним мотором прве генерације, концепционо, уопште се не разликује од дотадашњих, са клипним мотором. Једина разлика је била интеграција млазног мотора уместо клипног. Први млазни борбени авиони, произведени у серији, били су немачки Me 262, Me 263 и британски Глостер метеор, сва тројица су ушли у оперативну употребу, отприлике у исто време, у 1944. години. Мали и ограничен, имали су борбени утицај током завршних операција Другог светског рата.

Ме 262, ловачки авион из
Другог светског рата.
Глостер метеор, ловачки авион из
Другог светског рата.
Накаџима J9Y Кика
F-86 сејбр, ловац-пресретач,
изложен у музеју.
МиГ-15
FR-1 фаирбол

По завршетку рата настављен је развој авиона ове генерације. Наредни авиони из 1. генерације, доказали су се у Корејском рату. Најистакнутији су били F-86 сејбр и МиГ-15.[1][2][3]

Период Другог светског рата

Почетни покушаји су били на доказаним концепцијама авиона са елисно-клипним погоном. Неки од тих ловаца су испитани помоћу клипним мотором за процену и доказ конструкције, пре него што су на њих уграђени млазни мотори. То је био безбедан поступни метод.

Први авион са млазним мотором полетео је 1939. године. Тај успех је био основа за каснији први серијски авион Ме 262. Сличан британски пројекат је Глостер метеор. P-59 аерокомет је први амерички ловац са млазним мотором, који је уведен у оперативну употребу. Сматрало се да је инфериоран пројекат и никада није уведен у борбу. То је било и логично, пошто је њихов P-51 Мустанг, са елисно-клипним погоном био супериорнијих карактеристика.

Јапанци су имали експерименталне конструкције, као што су Накаџима J9Y Кика, али ниједан није доживео оперативну употребу.[1][2][3]

Хибридни погон

Млазни мотори у принципу мају спорији прираст потиска од прираста вучне сила код елисно клипног погона, а у почетку њихове примене, то је било још израженије. Да би се тај проблем превазишао у раној примени млазних мотора покушано је са „хибридном“ применом погона авиона. Амерички пројекат FR-1 фаирбол је користио мешовити погон авиона, са клипним мотором и елисом (уграђенима напред) и млазним мотором (уграђеним назад). Руски И-250 (МиГ-13) и Су-5, били су сличног концепта.

Послератни експерименти са мешовитим погоном укључени су у пројекте XF2R дарк шарк и XF-84H тандершрич, један од најбучнијих авиона икада изграђених у историји ваздухопловства. Ниједан од ових авиона, са мешовитим погоном, није увођен у борбену употребу, мада је FR-1 фаирбол био две године у оперативној употреби.[4]

Корејски рат

После Другог светског рата, нови авиони су резултат прецизијним о идејама од оних које су се користиле у првим пројектима. Неки од њих (F-86 и МиГ-15) су у пројекат укључили стреласто крило и прекорачили су брзину звука у лету, у обрушавању, пошто још увек није било мотора са довољним потиском.

Радар је почео да се користи код пресретача и ноћних ловаца. Ови авиони су углавном били учесници у Корејском рату. Неки пресретачи, као што су F-94, користили су ракете попут Mk 4/Mk 40, као своје примарно оружје уместо ватреног.[1]

Изграђени авиони 1. генерације

Пројекат првог оперативног млазног ловца Ме 262, сачињен је у 1939. години, а први авион је полетео у 1942. У оперативну употребу, уведен је 1944. године. Недостатак напредних материјала су лимитирали перфомансе и век трајања његовог млазног мотора.[5] Други светски рат се пре завршио него што су недостаци мотора отклоњени и овај ловац што се усавршио. Сједињене Америчке Државе и Велика Британија су такође имали оперативне ловце са млазним мотором пре краја рата. Британски Глостер метеор је коришћен за пресретање немачких ракета V-1 (летећа бомба) преко британског острва, а не за борбу у ваздушном простору изнад Европе до 1945. године, али још увек се држао даље од окупиране територије да би се сачувала његова технологија да не дође у посед Немаца или Совјета. До 1946. године је 16 ескадрила опремљено „метеором“. Амерички Локид P-80 је уведен у оперативну употребу у завршним фазама рата и био је распоређен у Европи, али су стигли исувише касно да би учествовали у борби.

Први ловачки авиони са млазним мотором нису имали радар или другу софистицирану опрему. Били су слично опремљени као дотадашњи авиони са елисно клипним погоном. Митраљези и топови су били примарно наоружање, иако је Ме 262 користио ракете ваздух-ваздух против савезничких бомбардера.

Уведени авиони 1. генерације у оперативну употребу

Током Другог светског рата[1]
ДржаваАвионИлустрације
Нацистичка НемачкаМе 262
Си ховк
Ме 263
 Уједињено КраљевствоГлостер метеор
Хевиленд вампир
Си ховк
Супермарине атакер
 САДP-59 аерокомет
P-80 Шутинг стар
FH фантом
Дасо ураган
FR-1 фаирбол
 СССРМиГ-9
Јак-15
Јак-17
 ФранцускаДасо ураган
После Другог светског рата[1][2]
ДржаваАвионИлустрације
 КанадаCF-100 канук
Хевиленд вампир
 КинаШенунг J-5
 Уједињено КраљевствоХевиленд венон
Хевиленд си венон
Хевиленд вампир
 ШведскаСаб 21R
Саб тунан
Саб лансен
 САДF-89 скорпион
F-84 тандерџет


F2H банши
F-94 старфаир
F3D скајнаит
F-84 тандерџет
F-84F тандерстрик
F-86 сејбр
F2H банши
F3H демон
 СССРЈак-25
Ла-15
Ла-15
МиГ-15
МиГ-17
Јак-23
 ФранцускаДасо мистер
Дасо мистер IV
 Аустралија/  САДCAC сејбр
 Канада/  САДКанадер сејбр

Прекинути програми авиона 1. генерације

Започети и прекинути програми
ДржаваАвионИлустрације
Нацистичка НемачкаФоке-вулф Ta 183
Me P.1101
He 280
Ho 229
Me P.1101
Me P.1106
 Уједињено КраљевствоГлостер E.1/44
Сандерс-рое SR.A/1
 СССРАлексијев И-211
La-150
Алексијев И-215
La-150
La-168
Сухој Су-9 (1946)
Сухој Су-15 (1949)
Сухој Су-17 (1949)
Сухој Су-17 (1949)
Јак-7
Јак-19
Јак-30 (1948)
Јак-50 (1949)
 ЈапанНакајами J9Y
Накајами Ki-201
 АргентинаI.Ae. 27 пулгуј I
Стршљен (авион)
FMA IAe 33 пулгуј II
 ФранцускаАероцентр NC 1080
 ИталијаАрфер ариете
 ШвајцарскаFFA N-20
 СФРЈСтршљен (авион)
Авион Б-12

Види још

Референце

Спољашње везе