Мирко Кокотовић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Мирослав Кокотовић | ||
Датум рођења | (1913-04-15)15. април 1913. | ||
Место рођења | Лукавац, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 15. новембар 1988.(1988-11-15) (75 год.) | ||
Место смрти | Загреб, СФРЈ | ||
Позиција | везни играч | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1931—1945 1945—1948 | Грађански Динамо Загреб | 23 15 | (4) (2) |
Репрезентативна каријера | |||
1931—1939 1941—1944 | Југославија НДХ | 23 15 | (4) (2) |
Тренерска каријера | |||
1949 1962—1964 1964—1965 1966—1967 1969—1970 | Динамо Загреб Одред Љубљана Борац Бања Лука Локомотива Загреб Вартекс Козара Бос. Градишка Фенербахче АЕК Атина Вележ Мостар Аустрија Клагенфурт |
Мирко Кокотовић (Лукавац, 15. април 1913 — Загреб, 15. новембар 1988) био је југословенски и хрватски фудбалер, репрезентативац и фудбалски тренер.
Рођен је 15. априла 1913. године у Лукавцу код Тузле.[1] Прве фудбалске кораке је начинио у млађим категоријама НК Максимир. Са 16 година, заиграо је 1929. за први тим загребачког Грађанског,[2] а са 17 година био је члан репрезентације Загреба. Већ са 18 година дебитовао је у репрезентацији Југославије. Играо је са великим успехом пуне две деценије, највише као лево крило и лева полутка. Оно што је интересантно, а касније је и сам признао, да му је име заправо Мирослав а не Мирко. Али једном када су га загребачки новинари прекрстили у Мирко, остало му је то име за сва времена.[3]
Као члан Грађанског освојио је 1937. и 1940. титулу првака Југославије, после Другог светског рата, као члан загребачког Динама,[4] налазио се у тиму који је 1948. освојио титулу државног првака. Био је један од првих играча Динама, једно време и тренер ове екипе, после одласка Мартона Буковија.
Наступио је на једној утакмици за „Б“ тим Југославије (1936), а одиграо је 23 утакмице и постигао четири гола за А репрезентацију Југославије. Дебитовао је 2. октобра 1931. против Турске у Софији у такмичењу за Балкански куп као лево крило, а на утакмици 7. јуна 1933. против Бугарске (4:0) постигао је три гола. Једно време је попустио и није био у репрезентацији (1933-1937), а кад је у сусрету против Мађарске (1:1) у Будимпешти 1937. поново заблистао, постао је стандардни репрезентативац. Од дреса са државним грбом опростио се 7. маја 1939. у пријатељском сусрету против Румуније у Букурешту (резултат 0:1).[3]
Имао је 15 наступа у дресу такозване НДХ од 1940-1944. У тих 15 утакмица, шест пута је носио капитенску траку и постигао два поготка. Први пут је наступио 2. априла 1940. против Швајцарске (4:0) у Загребу (уједно био и први капитен Хрватске),[5][6] последњи пут 9. априла 1944. против Словачке у Загребу (резултат 7:3).
Као тренер је водио љубљански Одред, бањалучки Борац,[7] загребачку Локомотиву док је играла у Првој лиги, вараждински Вартекс и Козару из Градишке.[8] Неколико година провео је као тренер у Турској, Грчкој и на Кипру. Са турским Фенербахчеом је освојио титулу првака 1964. године.[9]
После утакмице ветерана 1988. године на загребачком Максимиру на којој је био више посматрач, запутио се под туш, где је комбинација хладног ваздуха и вруће воде била кобна по његово срце. Није му било спаса и преминуо је на лицу места.[3]
# | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 7. јун 1933. | Букурешт | ![]() | 1:0 | 4:0 | Балкански куп |
2 | 3:0 | |||||
3 | 4:0 | |||||
4 | 25. септембар 1938. | Варшава | ![]() | 2:2 | 4:4 | Пријатељска |
Тренери ФК Вележ Мостар | |
---|---|
|