Минска област

Минска област обухвата подручје од 39.900 км² у централном делу Белорусије. Са градом Минском обухвата површину од 40.200 км² или 19,4% површине државе. Од севера ка југу протеже се у дужини од 315 км, док је највеће растојање од истока ка западу 240 км.

На северу граничи са Витепском, на истоку са Могиљовском, на југоистоку са Гомељском, на југозападу је Брестска, а на западу Гродњенска област.

Рељеф области је углавном низијски, а на северу и мочваран. Најважнији водотоци су Березина, Њемен и Вилија (или Нерис). Широм области постоји око 60 језера са површином већом од 0,1 км², а највеће језеро је Нарач са површином од скоро 80 км² и максималном дубином до 25 метара. Нарач је уједно и највеће језеро Белорусије.

У централном делу ове у целости благо заталасане области налази се Дзержинска гора (30 км западно од Минска) која је са 345 метара надморске висине највиша тачка Белорусије.

Клима је умереноконтинентална, са јануарским просеком температура од −6,8°C и јулским од 17,5°C.

Око 36% територије је под шумама, а остатак је култивисана степа.

Минска област је административно подељена на 22 рејона (или округа) и обухвата подручје једног града са обласном субординацијом (град Жодзина). Град Минск је иако административно седиште области, посебна административна јединица.

Рејони Минске области Белорусије

Рејон	Основан	Административни центар	Површина км²[2]	Становника попис 2009.[3])
Беразински рејон	17. јул 1924.	Беразино	1.940,34	25.031
Барисавски рејон	17. јула 1924.	Барисав	2.987,63	188.142
Вилејски рејон	5. јула 1946.	Вилејка	2.453,81	52.053
Валожински рејон	15. јануар 1940.	Валожин	1.916,78	37.543
Дзјаржински рејон	17. април 1924.	Дзјаржинск	1.189,50	61.252
Клецки рејон	1966.	Клецк	974,12	32.302
Капиљски рејон	17. јул 1924.	Капиљ	1.607,66	32.818
Крупкијски рејон	17. јул 1924.	Крупки	2.138,73	26.522
Лагојски рејон	17. јул 1924.	Лагојск	2.365,02	35.957
Љубањски рејон	???	Љубањ	1.913,75	35.444
Мински рејон	29. јун 1934.	Минск	1.902,66	159.569
Маладзеченски рејон	15. јануар 1940.	Маладзечна	1.392,18	138.375
Мјадзелски рејон	15. јануар 1940.	Мјадзел	1.964,30	29.599
Њасвишки рејон	15. јануар 1940.	Њасвиж	862,75	41.618
Пухавицки рејон	17. јул 1924.	Марина Горка	2.441,12	69.427
Слуцки рејон	17. јул 1924.	Слуцк	1.821,06	95.106
Смаљавички рејон	17. јул 1924.	Смаљавичи	1.394,14	42.917
Салигорски рејон	17. јул 1924.	Салигорск	2.498,91	136.145
Стародарошки рејон	17. јул 1924.	Стари Дароги	1.370,38	21.937
Стовпцовски рејон	15. јануар 1940.	Стовпци	1.884,52	42.007
Уздански рејон	17. јул 1924.	Узда	1.180,97	23.657
Червењски рејон	17. јул 1924.	Червењ	1.630,39	33.383

У области постоје 24 насеља са административним статусом града, 19 насеља градског типа и 5.212 села.

Највећи градови су Барисав (150.600), Салигорск (101.700), Маладзечна (98.000), Слуцк, Жодзина (62.400). Белоруси чине 88,5% популације, Руси 7,1%, Пољаци 1,3% и Украјинци 1,2%

У Минској области налазе се значајнија лежишта поташе, камене соли, тресета, глине, грађевинског песка и шљунка, али и бројни термо-минерални извори. Постоје лежишта гвоздене руде и уљаних шкриљаца.

У области ради преко 400 фабрика у којима је запослено преко 130.000 становника. Међу највеће фабрике убрајају се погони хемијске и петрохемијске индустрије у РУЕ у Салигорску, шећерана у Слуцку. Најразвијенија је прехрамбена индустрија.

• Административна подела Белорусије
• Минск

• Службена веб презентација Минске области
• Колекција електронских мапа области
• Списак насељених места Минске оласти