Мејбел Грујић

Мејбл Грујић рођена је као Мејбл Гордон Данлоп (енгл. Mabel Gordon Dunlop) 13. августа 1872. године у Кларксбургу, Западна Вирџинија^[2] Отац јој је био инжењер и високи чиновник америчке железнице. У Америци је завршила колеџ, где се посебно занимала за уметност и археологију.^[3] Као ђак је сарађивала са омладинским листовима и часописама где су објављени њени запажени чланци. Након тога је добила стипендију за студије у Француској и Грчкој.^[3]

Године 1901. Мејбл је отишла на студије Археологије у Атину, где је упознала српског дипломату Славка Грујића.^[2][4] Након тога је боравила у Цариграду, где је упознала Енглескињу Елодију, жену Чедомиља Мијатовића, који је у то време радио на султановом двору. Елодија је Мејбл оставила снажан утисак и преко ње је упознала српску историју и српске народне песме. Године 1902. се вратила у Србију и удала се за Славка Грујића. Често су путовали због његовог посла, па је изгубила место предавача класичне археологије. Априла 1913. је путовала са мужем и неколицином пријатеља по Косову и Старој Србији. Обишли су Куманово, Скопље, Приштину, Грачаницу и Косово Поље.^[5]

Мејбл је највећи део свог живота посветила афирмацији Србије у иностранству, посебно у Америци и Великој Британији.^[6] Она је личност за коју се у Србији, у преписци најважнијих људи оног времена говорило једноставно „Госпођа”. Њујорк тајмс о њој пише као о „Американки која се са огромном страшћу бори за "усвојену" земљу свог супруга, српског дипломате, др Славка Грујића”.^[7] Током Балканских ратова прикупљала је велику помоћ за Србију.^[2] Прва добротворна акција је било прикупљање средстава за подизање Дома ученица средњих школа у Крунској улици (1912).^[5]

Држала је предавања широм Сједињених Америчких Држава.^[8] Највећи амерички листови су објављивали њене интервује о српском народу, историји, обичајима, народним песмама, војсци и држала предавања, на које је долазила америчка елита.^[9]

Позвала је Михајла Пупина и америчког председника Вудроа Вилсона да помогну.^[8] На Универзитету у Принстон 1912. године одржала је предавање о будућности Србије, пред неколико хиљада студената.^[6]

У Америци је успела да прикупи велике прилоге, које је доносила у Србију и предавала га Црвеном крсту, Београдском женском друштву, Колу српских сестара и другим установама.^[9] Након Балканских ратова Коло српских сестара је у знак захвалности изабрало Мејбл Грујић за свог почасног члана.^[9]

По избијању Првог светског рата позвала Николаја Велимировића који је одржао 1915. године сто двадесет ватрених беседа у исто толико америчких градова и скупио хиљаде долара помоћи, као и хиљаде добровољаца.^[7] Основала је Одбор госпођа у циљу прикупљања средстава за Девојачку школу, а са Михајлом Пупином основала је у Њујорку 1915. године Српски пољопривредни комитет за помоћ. За време Славковог дипломатског службовања у Лондону покренула је Српски потпорни фонд (1917) и од прикупљених средстава купљен је санитетски материјал за болнице по Србији.^[6]

Мејбл Грујић основала је 1914. године болницу Светог Јована, окупила малу групу добровољних болничарки, међу којима је била и Флора Сандс и 10. августа исте године упутила се са својом екипом у Србију. Путовали су бродом од Марсеја до Солуна и то све време трећом класом, како би уштедели што више новца од прикупљене помоћи и донели га у Србију. Чим су стигли у Србију распоређени су у Крагујевцу и одмах почели са радом.^[10][11] Мејбл Грујић такође је била од велике помоћи и код организовања рада Америчке мисије у Србији.^[12]

И после рата је наставила да помаже Србију.

Заједничким напорима Мејбл и Славко Грујић успели су да од Карнегијеве фондације 1920. године добију 100.000 долара, како би се сазидала Универзитетска библиотека у Београду.^[6][8][13]

Са супругом је основала летњи Американски дом за српску сирочад у Селцу, на Јадрану, 1923. године.^[6][8][14] Дом је основан тако што су закупили један дворац, који су адаптирали и потпуно опремили. Био је посвећен успомени на Американце који су изгубили свој живот на тој територији, а Мејбл се лично ангажовала као директорка дома и надгледала његов рад. Дом је замишљен као стационар за опоравак болешљиве и анемичне ратне сирочади. У њему је првобитно било смештено 40 деце, а током прве године кроз дом је прошло 240 деце из Београда и других крајева Србије, али и из Загреба и Љубљане.^[15]

У Србији је наставила да живи и након мужевљеве смрти 1937, све до почетка Другог светског рата 1941, када се преселила у Њујорк. Након рата је основала фондацију за школовање деце, потомака Јеврема Грујића.^[16]

Умрла је 13. августа 1956. године у Универзитетској болници Џорџтаун у Вашингтону од леукемије.^[17]

У београдском позоришту КПГТ, у режији Љубише Ристића, 2014. године припремана је представа о животу и раду Мејбл Грујић.^[18] Ова представа која је била најављена у оквиру позоришне сезоне КПГТ-а „Лет изнад соколовог гнезда - Храбри стари свет“ нажалост није никад изведена.Српска књижевница која живи у Америци, Маја Херман Секулић објавила је роман „Ma Belle“ (Службени гласник, 2015), инспирисан животом и делом Мабел Грујић. Ради се о до сада неистраженој биографији Мабел Грујић, жене која је активно учествовала у бурним догађајима новије српске прошлости, а која је кроз књигу Маје Херман Секулић проговорила у првом лицу.^[19] Роман је преведен на енглески језик и објављен 2016. године у издању издавачке куће Геопоетика.

• Хероине Првог светског рата у Србији
• Грујићи (Даросава)

• Мабел Грујић темељ односа Сједињених Држава и Србије
• U čast Mejbl Grujić u Njujorku
• Black Lambs & Grey Falcons: Women Travellers in the Balkans edited by John B. Allcock, Antonia Young
• Две жене и један рат („Политика”, 6. децембар 2019)
• Српска Јованка Орлеанка („Политика”, 26. март 2022)
• ФЕЉТОН - ДОБРОТВОРКА СРПСКОГ НАРОДА: Још током балканских ратова Мејбел Грујић прикупљала је помоћ за српску војску („Вечерње новости”, 16. април 2022)