Мауријско царство

Маурја царство је било пространо царство у древној Индији током гвозденог доба, којом је владала династија Маурја од 322. п. н. е. до 185. п. н. е.^[1] Царство води порекло од краљевства Магада у Индогангској низији (данашњи Бихар и источни Утар Прадеш) на источној страни Индијског потконтинента Главни град царства је била Паталипутра (данашња Патна). Царство је основао Чандрагупта Маурија, који је збацио династију Нанда и уз Чанакјину помоћ брзо ширио своју власт на запад преко централне и западне Индије, искористивши поремећаја локалних власти у по повлачењу на запад војске Александра Великог. До 316. п. н. е. царство је потпуно заузело северозападну Индију, победивши и покоривши сатрапе које је поставио Александар. Чандрагупта је затим одбио инвазију Селеука I, освојивши још територија западно од реке Инд.

Историја Јужне Азије Историја Индије
Камено доба	70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда	3300. –1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700–1300. п. н. е.
Ведска цивилизација	1500–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије	· 1200–700. п. н. е.
Махаџанапади	700–300. п. н. е.
Царство Магада	684–26. п. н. е.
· Мауријско царство	· 321–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије	230. п. н. е.–1279. н. е.
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. н. е.
· Кушанско царство	· 60–240.
· Гупта царство	· 240–550.
· Чола царство	· 848–1279.
Исламски султанати у Индији	1210–1596.
· Делхијски султанат	· 1206–1526.
· Декански султанати	· 1490–1596.
Хојсала царство	1040–1346.
Виџајанагарско царство	1336–1565.
Могулско царство	1526–1707.
Марата царство	1674–1818.
Колонијална Индија	1757–1947.
Подела Индије	1947–
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет

Маурја царство је било једно од највећих царстава у свету у своје време.^[11][12][13] На свом врхунцу царство се простирало на северу дуж природних граница Хималаја, на истоку у Асам, на западу у Белуџистан (југозападни Пакистан и југоисточни Иран) и планина Хиндукуш у данашњем Авганистану. Царство су у централне и јужне регије Индије проширили цареви Чандрагупта и Биндусара, али они није обухватало мали део племенских и шумовитих регија код Калинге (данашња Одиша), све док их није покорио Ашока. Царство је пропало око 50 година након што је окончана Ашокина владавина, и распало се 185. п. н. е. са успотављањем династије Шунга у Магади.

Под Чандрагуптом и његовим наследницима, узнапредовале су унутрашња и спољна трговине, пољопривреда и економске активност и проширила се широм Индије захваљујући стварању јединственог и ефикасног система финансија, управљања и безбедности. Након Калингског рата царство је уживало скоро пола века мира и безбедности под Ашоком. Маурјанска Индија је такође уживала у ери друштвене хармоније, верске трансформацију и ширење науке и знања. Чандрагуптино прихватање ђаинизма је појачало друштвену и верску обнову и реформе широм његове државе, док се за Ашокино прихватање будизма говорило да је било темељ владавине друштвеног и политичког мира и ненасиља широм целе Индије. Ашока је подстицао ширење будистичких идеала у Шри Ланку, југоисточну Азију, западну Азију и медитеранску Европу.

Становништво царства је процењена на око 50-60 милиона, што чини Маурја царство једним од најмногољуднијим царстава антике. Период владавине Маурја у јужној Азији арехеолошки спада у време културе северне црне глачане керамике). Арташастра и Ашокини едикти су главни писани извори из доба Маурја. Лављи капител Ашоке из Сарната је постао државни амблем Индије.