Ла Паз

Ла Паз (шп. Nuestra Señora de La Paz,^[7] ајмара Chuqiyapu - златна фарма)^[8] је град у Боливији у ком се налази седиште владе. Дејуре главни град је Сукре. Ла Паз се налази у боливијском департману Ла Паз, а са оближњим градом Ел Алто сачињава провинцију Педро Доминго Муриљо.^[9] Лежи у кањону реке Чокејапу (река је данас углавном испод грађевина), на висини од 3.658 m. Убраја се међу највише градове на свету.

Ла Паз, Боливија Chuqi Yapu Marka
Град
Nuestra Señora de La Paz
Колажни приказ градских знаменитости
Застава Грб
Мото: [1] Los discordes en concordia, en paz y amor se juntaron y pueblo de paz fundaron para perpetua memoria (Неслагање у хармонији, миру и љубави дошли је заједно и људи мира су основани град за трајно памћење.)
Ла Паз, Боливија
Координате: 16° 30′ S 68° 09′ W / 16.500° Ј; 68.150° З / -16.500; -68.150
Земља	Боливија
Департман	Ла Паз
Покрајина	Педро Доминго Мурило
Основан	20. октобар 1548, Алонсо де Мендоза
Независност	16. јул 1809
Ел Алто инкорпориран	20. век
Влада
• Градоначелник	Луис А. Ревила Хереро[3]
Површина
• Град	472 km2 (182 sq mi)
• Урбано	3.240 km2 (1,250 sq mi)
Надморска висина	3.640 m (11,942 ft)
Становништво (2012)
• Град	766,468[2]
• Процена (2020)	816,044[4]
• Густина	1,861,2/km2 (4.820,6/sq mi)
• Урбана	757.184
• Метро	2.187.223
GDP (PPP, constant 2015 values)
• година	2023
• укупно (метро)	$14,6 милијарди[5]
• по становнику	$8.400
Временска зона	БОТ (UTC−4)
Позивни бројеви	2
HDI (2016)	0,827 (Веома високо)[6]
Веб-сајт	www.lapaz.bo

Сам град има 789.541 становника (2015),^[10] док агломерација Ла Паза, у којој су и градови Ел Алто и Виача, има преко 1,8 милиона становника. Са предграђима, Ла Паз је највећи град Боливије, а без њих је други највећи, после града Санта Круз де ла Сијера.^[11] Индијанци чине 50% становништва.

Овај град, у западној централној Боливији, 68 км (42 миље) југоисточно од језера Титикака, смештен је у кањону који ствара река Чокејапу. Он се налази у зделичастој депресији, у делу слива Амазона, окружен високим планинама Алтиплана. Изнад града је високи Илимани са троструким врхом. Његови врхови су увек завејани и могу се видети из многих делова града. На надморској висини од отприлике 3.650 м (11.975 стопа) Ла Паз је највиша престоница на свету.^[12][13] Због своје надморске висине, Ла Паз има необичну суптропску планинску климу, са кишним летима и сувим зимама.

Ла Паз је основао 20. октобра 1548. шпански конквистадор капетан Алонсо де Мендоза, на месту Инка насеља Лаха као тачка повезивања комерцијалних путева који су водили од Потосија и Орура до Лиме; пуно име града је првобитно било Нуестра Сенора де Ла Паз (што значи Госпа мира) у знак сећања на обнову мира након устанка Гонзала Пизара и његових конквистадора против првог вицекраља Перуа. Град је касније премештен на садашњу локацију у долини Чуквијаго Марка.^[14] Ла Паз је био под шпанском колонијалном влашћу као део Вицекраљевства Рио де ла Плате, пре него што је Боливија стекла независност. Од свог оснивања, град је био поприште бројних побуна. Године 1781, домородачки вођа и активиста за независност Тупак Катари је опседао град укупно шест месеци, али је коначно поражен. Дана 16. јула 1809, боливијски патриота Педро Доминго Муриљо је отпочео револуцију за независност, означивши почетак шпанско-америчких ратова за независност, који су 1821. донели слободу јужноамеричким државама.^[15]

Као седиште владе Боливије, Ла Паз је локација палате Кемадо, председничке палате. Такође је седиште боливијског законодавства, Вишенационалне законодавне скупштине и бројних владиних одељења и агенција. Конститутивни главни град Боливије, Сукре, задржава судску власт.^[16] Град је домаћин свих страних амбасада, као и међународних мисија у земљи. Ла Паз је важан политички, административни, економски и спортски центар Боливије; генерише 24% националног бруто домаћег производа и служи као седиште бројних боливијских компанија и индустрија.^[17]

Ла Паз је такође важан културни центар Јужне Америке, јер је домаћин неколико знаменитости које припадају колонијалним временима, као што су црква Сан Франциска, Метрополитанска катедрала, Плаза Муриљо и улица Хаен. Ла Паз се такође налази на месту преклапања археолошких региона Тиванакуа и Царства Инка. Град је познат по својим јединственим пијацама, посебно по Вештичјој пијаци, и по живом ноћном животу.^[18][19] Његова необична топографија пружа јединствен поглед на град и околне планине Кордиљера Реал са бројних природних видиковаца. Град се сматра јединственом метрополском структуром, где је већина града изграђена у кањону река Чукијапи и Ирпави. Ла Паз је такође дом највеће мреже градских жичара на свету.^[20] У мају 2015. званично је признат као један од нових 7 градова чуда заједно са Бејрутом, Дохом, Дурбаном, Хаваном, Куала Лумпуром и Виганом.^[21] Ла Паз је наведен на Глобалном индексу градова 2015. и сматра га глобалним градским типом „Гама“ од стране Глобализације и Светске мреже за истраживање градова (GaWC).^[22]