Књижевна норма
Књижевна норма представља историјски одређен скуп најчешће коришћених језичких средстава, као и правила за њихов избор и употребу, које је друштво препознало као најпогодније у одређеном историјском периоду. Ово су колективна правила за спровођење језичког система. [1]
С друге стране, књижевна норма се мора разликовати од узуса и кодификоване норме у стандардизованом језику. На пример рашко писмо, познато из Османске султанове канцеларије и језичке енциклопедије у то време и као рашки језик, само је књижевна норма, а не (стандартни) језик. Као и влашки језици. Суверенитет је конструкција Вестфалијског уговора (1648).
Види још
Референце
🔥 Top keywords: Главна странаЕвропско првенство у фудбалу 2024.Вања МаринковићСтилске фигуреЕвропско првенство у фудбалуРаде БогдановићДушан ТадићМарко АрнаутовићПосебно:ПретражиДушан ВлаховићКилијан МбапеСловачкаФудбалска репрезентација СрбијеСрбијаДраган Стојковић ПиксиЕвропско првенство у фудбалу 2020.Данило I Петровић Његош (књаз)Светско првенство у фудбалуВељко БирманчевићПрилог (врста речи)Светско првенство у фудбалу 2022.Књижевни родови и врстеМирдита, добар дан!Александар МитровићМатија ШаркићСтрахиња ПавловићВук Стефановић КараџићЏуд БелингамРазвој језика код Срба од 9. до 19. векаРумунијаДијалекти српског језикаФилип КостићФудбалска репрезентација ФранцускеРомелу ЛукакуПредраг РајковићПредлогБелгијаАнтоан ГризманПерсонификација