Најстарија верзија коловрата била је врло једноставна, то је у суштини било фиксирано дрвеноколо, које се полако окретало десном руком, док се левом одматало нитивлакна са преслице, која је такође вертикално била фиксирана на исту подлогу. Нити са кола су на крају наматане на вретено.[2]
Иако није био савршен, он је омогућио механичко убрзање процеса предења, јер се помоћу кола добијала равномернија пређа.
Почетком 16. века коловрат је у Европи унапређен, кад му је додано саско коло са педалом, па се коло од тада могло ногом брже окретати, а не руком која је ослобођена за друге радње. Друга иновација у саском колу био је калем уместо вретена на који су се нити пређе континуирано наматале.[2]
И поред тога што се коловрат брзо ширио Европом, он није потпуно истиснуо ручно предење: у Југославији се почео примењивати у првим деценијама 20. века.[4]